Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Politika: Misteriozni vlasnik pred gašenjem

"Politika"

 

Udruženje novinara Srbije (UNS) zaprepašćeno je saznanjem da je naš najstariji dnevni list, Politika, krišom i preko noći promenio vlasnika“, pisalo je u saopštenju ovog udruženja nakon što se u julu 2012. saznalo da Politika ima novog suvlasnika.
Najstariji dnevni list u zemlji je u državnom vlasništvu bio sve do 2001. kada je Nemačka medijska korporacija WAZ postala suvlasnik 50%. Zbog nezadovoljstva poslovanjem u Srbiji WAZ je odlučio da svoj deo proda 29. juna 2012. godine.
Prodaja Politike desila se u prelaznom periodu odlaska sa vlasti Demokratske stranke, a mesec dana pre nego što je formirana nova Vlada na čelu sa Srpskom naprednom strankom.
Tajanstveni novi suvlasnik Politike bio je do tada javnosti nepoznati čovek po imenu Aleksandar Trbović, koji je kupio 50% udela preko firme East Media Group sa sedištem u Moskvi.
U dopisu se navodi da se „sa posebnom pažnjom vodi računa o zaštiti imena i očuvanja i Politike i Večernjih novosti“. Dodaje se i da je „reč o novinama koje imaju višedecenijsku tradiciju“.
Nakon što su u javnosti dva biznismena Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma i Aleksandar Rodić, vlasnik Adria Media grupe koja izdaje dnevne novine Kurir, tvrdili da su oni pravi vlasnici Politike i jedan drugog optuživali za reket, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je u julu 2015. godine pokrenulo postupak zbog sumnje da su izvršena krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja u slučaju Politike.
Iako je prošlo tri godine od sukoba Bogićevića i Rodića, postupak pred Tužilaštvom je još uvek u predistražnoj fazi, a Tužilaštvo radi i na prikupljanju dokaza putem međunarodne pravne pomoći. Bogićević i Rodić su u toku postupka saslušani u svojstvu građana.
Neizvesna budućnost vlasništva nad Politikom
Na adresi gde je danas registrovano preko 200 različitih firmi u Moskvi, dva čoveka iz Srbije osnovala su u januaru 2012. East Media Group, firmu koja će samo šest meseci kasnije, za 4,7 miliona evra kupiti 50% vlasništva u najstarijem dnevnom listu u Srbiji Politici.
Ove novine su do tog trenutka bile u suvlasništvu Nemačke kompanije WAZ koja je u Politiku došla još 2001. godine, a posedovala je i novosadski Dnevnik. U toku 2005. WAZ je pokušao da kupi i list Novosti, ali u tome nisu uspeli jer je 62% akcija na berzi kupio biznismen Milan Beko.
Nezadovoljni zbog poslovne situacije, WAZ je u junu 2012. godine prodao svoj udeo u Politici firmi East Media Group dok je država ostala vlasnik drugih 50% Politike.
Vlasnik firme East Media Group bio je Aleksandar Trbović, a direktor Uroš Stefanović. Obojica su javnosti u Srbiji postali poznati tek nakon kupovine Politike, ali se o njima ni danas ne zna mnogo.
Trbović i Stefanović su zajedno vodili firmu sve do januara 2015, kada je Stefanović otišao sa mesta direktora.
Stefanovićev odlazak nije prošao glatko jer je između dva poslovna partnera nastao problem oko osnivačkih dokumenata firme – bivši direktor je otišao iz kompanije ali nije predao osnivačka dokumenta vlasniku.
Trbović nije mogao da upravlja firmom, računima u banci ili da se bavi prodajom zbog čega je bio prinuđen da pred ruskim institucijama u novembru 2015. zatraži nove kopije osnivačkih dokumentata. U tome je uspeo u maju sledeće godine i konačno preuzeo firmu.
Međutim, firma godinu dana nije imala aktivnosti jer Trbović nije mogao njom da upravlja zbog čega su poreski organi pokrenuli u januaru 2016. postupak za njeno gašenje.
Ovome se Trbović usprotivio i pokrenuo postupak pred sudom koji je u junu prošle godine odlučio da poništi rešenje o brisanju firme i dodelio Trboviću 30 hiljada rubalja odštete.
Od maja 2018. firma je ponovo aktivna, pa je tokom leta Trbović dobio mogućnost da njom upravlja bez ovlašćenja.
Konačno, u septembru je promenio adresu firme. Tada je pokrenut i proces gašenja firme.
S obzirom na to da ova firma poseduje 50% udela u Politici postoji nekoliko opcija šta će se sa tim udelom desiti.
„U postupku likvidacije, neki likvidacioni ostatak će pripasti osnivačima, znači sadašnjem vlasniku. To je samo ako iz tih 50% ne moraju da se namiruju poverioci”, objašnjava za CINS Branko Pavlović, advokat iz Beograda, i dodaje da ako ruska firma ima dugove, udeo koji poseduje u Politici biće prodat trećem licu kako bi se namirila dugovanja.
Takođe postoji mogućnost da je 50% udela u Politici već prodato nekoj trećoj strani objašnjava Pavlović, iako ti podaci trenutno nisu upisani u Agenciju za privredne registre gde i dalje kao suvlasnik stoji ruska firma.
„Veća je verovatnoća da je tih 50% on (Trbović) već negde uneo kao osnivački kapital u drugu firmu”, kaže Pavlović.
Postupci Komisije za zaštitu konkurencije bez epiloga
„To je toliko netransparentno i nefer bilo prema našoj državi da ja nemam reči”, ocenio je, nedugo nakon prodaje udela Politike, Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade.
Tokom 2012. Vučić je tvrdio da je „kompletan mozaik sklopljen” i ukazao da iza ruske firme zapravo stoji biznismen iz Šapca Miroslav Bogićević.
Bogićević je međutim te navode demantovao, uz reči da njega pominju kao novog vlasnika Politike možda zato što je „lep i pametan”.
Zbog velikog interesovanja javnosti Komisija za zaštitu konkurencije je 18. jula 2012. saopštila da East Media Group, u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, ima obavezu da prijavi da je preuzela 50% udela u Politici. Iako je za to imala 15 dana, ruska firma nije podnela prijavu u predviđenom roku.
Prodaja Politike nije smela da se obavi bez dozvole Komisije za zaštitu konkurencije koja je trebalo da proveri ko i pod kojim uslovima kupuje Politiku i da li se tom prodajom remeti fer tržišna utakmica.
Komisija je tokom 2012. bila u kontaktu sa Urošem Stefanovićem, u tom trenutku direktorom East Media Group, ali postupak po službenoj dužnosti nije pokrenut sve do 2014.
Ostaje nejasno zbog čega je Komisija čekala toliko dugo, a na molbu CINS-a za intervju nadležni iz Komisije nisu pristali.
Pred kontrolom Komisije 2014. našao se Koncern Farmakom iz Šapca u vlasništvu biznismena Miroslava Bogićevića.
Komisija je tada obrazložila da postoje nezvanični podaci da su vlasnik i direktor ruske firme povezani sa Farmakomom i Bogićevićem i da proveravaju da li je došlo do kršenja zakona.
Postupak je brzo zaustavljen jer je Farmakom otišao u stečaj u septembru 2014, a Bogićević uhapšen dva meseca kasnije zbog sumnje da je oštetio „Privrednu banku Beograd” kod koje se zaduživao.
Komisija je zato odlučila da pokrene novi postupak – direktno protiv ruske firme pa su u novembru 2014. doneta dva zaključka.
Prvim je konstatovano da je direktor ruske firme Uroš Stefanović zaposlen u predstavništvu koje Farmakom ima u Moskvi, a da je Aleksandar Trbović, vlasnik firme iz Moskve, rođak Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma.
Takođe, predsednik skupštine Politike, koga prema ugovoru o prodaji postavlja kupac, postao je Mita Katić, predstavnik Farmakoma.
Drugim rešenjem Komisija je izrekla privremenu meru ruskoj firmi kako ne bi mogla da proda 50% udela koji ima u Politici dok se ne utvrdi da li je koncentracija sprovedena bez odobrenja Komisije što bi moglo da dovede do nenadoknadive štete za sve učesnike na tržištu u Srbiji.
Nekoliko meseci kasnije, u januaru 2015. Komisija je naredila firmi iz Moskve da u roku od osam dana dostavi dokumentaciju kako bi mogao da se nastavi postupak provere pravog vlasništva.
Ni ovu obavezu East Media Group nije ispunila zbog čega joj je krajem marta 2015. izrečena novčana kazna od 143.500 evra.
Tada je doneto i rešenje da se postupak protiv East Media Group obustavlja uz obrazloženje da zapravo postoji problem sa ugovorom o prodaji Politike iz 2012. i da treba prvo utvrditi da li je on punovažan.
U saopštenju piše da je na osnovu prikupljenih dokaza i izjava svedoka, Komisija došla do saznanja koja upućuju na mogućnost da, prilikom prodaje 50% udela Politike, WAZ nije postupio u skladu sa osnivačkim aktom.
„Naime, prikupljeni dokazi i izjave svedoka, upućuju na osnovanu pretpostavku da ponuda za otkup udela (pravo preče kupovine), nije dostavljena drugom članu društva, koji je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, na način i pod uslovima predviđenim aktima društva”, konstatuje Komisija.
S obzirom na moguću štetu po imovinska prava i interese Republike Srbije, Komisija je odlučila da u aprilu 2015. slučaj pošalje Državnom pravobranilaštvu „radi ispitivanja punovažnosti predmetnog ugovora i odlučivanja o eventualnom pokretanju spora”.
Međutim, Državno pravobranilaštvo je na to odgovorilo da je Politika pravno lice zbog čega Pravobranilaštvo, koje zastupa državne institucije, nije njen pravni zastupnik. O mogućnosti podnošenja tužbe tim povodom je obavešten Generalni sekretarijat Vlade Srbije.
Kontradiktorni odgovori Komisije i Pravobranilaštva
Komisija za zaštitu konkurencije je nakon prodaje 50% udela inicirala i pokretanje postupka sa Državnim pravobranilaštvom.
Obe institucije su 2016. prekinule aktivnosti koje se tiču Politike, a CINS-u su poslale delimično kontradiktorne odgovore oko toga šta se tačno danas dešava u ovom slučaju.
Članovi Komisije nisu pristali na razgovor sa novinarima CINS-a, a u pisanom odgovoru naveli su da ne mogu da komentarišu slučaj Politike dok Državno pravobranilaštvo ne reši „prethodno pitanje” odnosno dok se ne utvrdi „moguća ništavnost kupoprodajnog ugovora” kojim je Politika prodata firmi East Media Group.
Međutim, Državno pravobranilaštvo je u odgovoru CINS-u negiralo navode Komisije i odgovorilo da trenutno ne vode postupak koji se tiče Politike.
Prema podacima koje je Državno pravobranilaštvo dostavilo CINS-u, početkom novembra 2016. godine njima se obratila Komisija za zaštitu konkurencije sa molbom za pomoć oko naplate kazne od 143.500 evra koju je Komisija izrekla godinu i po dana ranije ruskoj firmi zbog nedostavljanja dokumentacije u postupku koji je pokrenut pred tom institucijom.
Na tu inicijativu Državno pravobranilaštvo je odgovorilo da nemaju obezbeđena budžetska sredstva kako bi angažovali advokatsku kancelariju iz Rusije koja bi mogla da se pozabavi prinudnom naplatom, te da Komisija može podneti tužbu sudu.
Početkom decembra 2016. godine Pravobranilaštvo je dobilo dopis Komisije u kojem se navodi da je ruska firma obrisana iz registra i da nema potrebe preduzimati bilo kakve radnje.
Međutim, Trbović je pokrenuo postupak pred sudom koji je u junu 2017. poništio rešenje o brisanju firme.
Ovoj priči doprineo je Chris Benevento, istraživač „Investigative dashboard”
Prateće ilustracije pogledajte na 24slucaja.cins.rs.
Nakon što se saznalo da Politika ima novog suvlasnika, krenule su glasine da je Trbović vlasnik samo na papiru, a da je pravi kupac Politike zapravo biznismen Miroslav Bogićević iz Šapca. Ove navode će kasnije proveravati Komisija za zaštitu konkurencije.
Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) došao je do podataka iz ruskih registara koji pokazuju da je 14. septembra 2018. pokrenut proces za gašenje East Media Group.
Gašenje firme postavlja pitanje ko će biti novi vlasnik udela koji East Media Group ima u Politici.
Država kao drugi suvlasnik Politike takođe se nalazi u nezavidnoj situaciji jer akcionarsko društvo Politika ima blokirane račune zbog duga od skoro 217 miliona dinara od 2016. kada je pokrenut i predstečajni postupak.
Dok institucije ne utvrde ko zaista kontroliše 50% udela u Politici, država ostaje jedini poznati suvlasnik iako su medijski zakoni 2015. predvideli njeno potpuno povlačenje iz medija i privatizaciju što se u slučaju Politike, ali i lista Večernje Novosti još uvek nije desilo.
„Imajući u vidu način prethodnih prodaja Politike i Večernjih novosti u periodu od 2006. do 2012. godine i učešće različitih aktera u procesima tih prodaja, neophodno je da se pre svega u potpunosti razjasne sve sporne prodaje i privatizacije. Nakon toga, Vlada Srbije će odrediti način prenosa svog dela vlasništva nad ovim novinama“, piše u odgovoru koji je Vlada Srbije poslala CINS-u.
U dopisu se navodi da se „sa posebnom pažnjom vodi računa o zaštiti imena i očuvanja i Politike i Večernjih novosti“. Dodaje se i da je „reč o novinama koje imaju višedecenijsku tradiciju“.
Nakon što su u javnosti dva biznismena Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma i Aleksandar Rodić, vlasnik Adria Media grupe koja izdaje dnevne novine Kurir, tvrdili da su oni pravi vlasnici Politike i jedan drugog optuživali za reket, Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) je u julu 2015. godine pokrenulo postupak zbog sumnje da su izvršena krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja u slučaju Politike.
Iako je prošlo tri godine od sukoba Bogićevića i Rodića, postupak pred Tužilaštvom je još uvek u predistražnoj fazi, a Tužilaštvo radi i na prikupljanju dokaza putem međunarodne pravne pomoći. Bogićević i Rodić su u toku postupka saslušani u svojstvu građana.
Neizvesna budućnost vlasništva nad Politikom
Na adresi gde je danas registrovano preko 200 različitih firmi u Moskvi, dva čoveka iz Srbije osnovala su u januaru 2012. East Media Group, firmu koja će samo šest meseci kasnije, za 4,7 miliona evra kupiti 50% vlasništva u najstarijem dnevnom listu u Srbiji Politici.
Ove novine su do tog trenutka bile u suvlasništvu Nemačke kompanije WAZ koja je u Politiku došla još 2001. godine, a posedovala je i novosadski Dnevnik. U toku 2005. WAZ je pokušao da kupi i list Novosti, ali u tome nisu uspeli jer je 62% akcija na berzi kupio biznismen Milan Beko.
Nezadovoljni zbog poslovne situacije, WAZ je u junu 2012. godine prodao svoj udeo u Politici firmi East Media Group dok je država ostala vlasnik drugih 50% Politike.
Vlasnik firme East Media Group bio je Aleksandar Trbović, a direktor Uroš Stefanović. Obojica su javnosti u Srbiji postali poznati tek nakon kupovine Politike, ali se o njima ni danas ne zna mnogo.
Trbović i Stefanović su zajedno vodili firmu sve do januara 2015, kada je Stefanović otišao sa mesta direktora.
Stefanovićev odlazak nije prošao glatko jer je između dva poslovna partnera nastao problem oko osnivačkih dokumenata firme – bivši direktor je otišao iz kompanije ali nije predao osnivačka dokumenta vlasniku.
Trbović nije mogao da upravlja firmom, računima u banci ili da se bavi prodajom zbog čega je bio prinuđen da pred ruskim institucijama u novembru 2015. zatraži nove kopije osnivačkih dokumentata. U tome je uspeo u maju sledeće godine i konačno preuzeo firmu.
Međutim, firma godinu dana nije imala aktivnosti jer Trbović nije mogao njom da upravlja zbog čega su poreski organi pokrenuli u januaru 2016. postupak za njeno gašenje.
Ovome se Trbović usprotivio i pokrenuo postupak pred sudom koji je u junu prošle godine odlučio da poništi rešenje o brisanju firme i dodelio Trboviću 30 hiljada rubalja odštete.
Od maja 2018. firma je ponovo aktivna, pa je tokom leta Trbović dobio mogućnost da njom upravlja bez ovlašćenja.
Konačno, u septembru je promenio adresu firme. Tada je pokrenut i proces gašenja firme.
S obzirom na to da ova firma poseduje 50% udela u Politici postoji nekoliko opcija šta će se sa tim udelom desiti.
„U postupku likvidacije, neki likvidacioni ostatak će pripasti osnivačima, znači sadašnjem vlasniku. To je samo ako iz tih 50% ne moraju da se namiruju poverioci”, objašnjava za CINS Branko Pavlović, advokat iz Beograda, i dodaje da ako ruska firma ima dugove, udeo koji poseduje u Politici biće prodat trećem licu kako bi se namirila dugovanja.
Takođe postoji mogućnost da je 50% udela u Politici već prodato nekoj trećoj strani objašnjava Pavlović, iako ti podaci trenutno nisu upisani u Agenciju za privredne registre gde i dalje kao suvlasnik stoji ruska firma.
„Veća je verovatnoća da je tih 50% on (Trbović) već negde uneo kao osnivački kapital u drugu firmu”, kaže Pavlović.
Postupci Komisije za zaštitu konkurencije bez epiloga
„To je toliko netransparentno i nefer bilo prema našoj državi da ja nemam reči”, ocenio je, nedugo nakon prodaje udela Politike, Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade.
Tokom 2012. Vučić je tvrdio da je „kompletan mozaik sklopljen” i ukazao da iza ruske firme zapravo stoji biznismen iz Šapca Miroslav Bogićević.
Bogićević je međutim te navode demantovao, uz reči da njega pominju kao novog vlasnika Politike možda zato što je „lep i pametan”.
Zbog velikog interesovanja javnosti Komisija za zaštitu konkurencije je 18. jula 2012. saopštila da East Media Group, u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, ima obavezu da prijavi da je preuzela 50% udela u Politici. Iako je za to imala 15 dana, ruska firma nije podnela prijavu u predviđenom roku.
Prodaja Politike nije smela da se obavi bez dozvole Komisije za zaštitu konkurencije koja je trebalo da proveri ko i pod kojim uslovima kupuje Politiku i da li se tom prodajom remeti fer tržišna utakmica.
Komisija je tokom 2012. bila u kontaktu sa Urošem Stefanovićem, u tom trenutku direktorom East Media Group, ali postupak po službenoj dužnosti nije pokrenut sve do 2014.
Ostaje nejasno zbog čega je Komisija čekala toliko dugo, a na molbu CINS-a za intervju nadležni iz Komisije nisu pristali.
Pred kontrolom Komisije 2014. našao se Koncern Farmakom iz Šapca u vlasništvu biznismena Miroslava Bogićevića.
Komisija je tada obrazložila da postoje nezvanični podaci da su vlasnik i direktor ruske firme povezani sa Farmakomom i Bogićevićem i da proveravaju da li je došlo do kršenja zakona.
Postupak je brzo zaustavljen jer je Farmakom otišao u stečaj u septembru 2014, a Bogićević uhapšen dva meseca kasnije zbog sumnje da je oštetio „Privrednu banku Beograd” kod koje se zaduživao.
Komisija je zato odlučila da pokrene novi postupak – direktno protiv ruske firme pa su u novembru 2014. doneta dva zaključka.
Prvim je konstatovano da je direktor ruske firme Uroš Stefanović zaposlen u predstavništvu koje Farmakom ima u Moskvi, a da je Aleksandar Trbović, vlasnik firme iz Moskve, rođak Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma.
Takođe, predsednik skupštine Politike, koga prema ugovoru o prodaji postavlja kupac, postao je Mita Katić, predstavnik Farmakoma.
Drugim rešenjem Komisija je izrekla privremenu meru ruskoj firmi kako ne bi mogla da proda 50% udela koji ima u Politici dok se ne utvrdi da li je koncentracija sprovedena bez odobrenja Komisije što bi moglo da dovede do nenadoknadive štete za sve učesnike na tržištu u Srbiji.
Nekoliko meseci kasnije, u januaru 2015. Komisija je naredila firmi iz Moskve da u roku od osam dana dostavi dokumentaciju kako bi mogao da se nastavi postupak provere pravog vlasništva.
Ni ovu obavezu East Media Group nije ispunila zbog čega joj je krajem marta 2015. izrečena novčana kazna od 143.500 evra.
Tada je doneto i rešenje da se postupak protiv East Media Group obustavlja uz obrazloženje da zapravo postoji problem sa ugovorom o prodaji Politike iz 2012. i da treba prvo utvrditi da li je on punovažan.
U saopštenju piše da je na osnovu prikupljenih dokaza i izjava svedoka, Komisija došla do saznanja koja upućuju na mogućnost da, prilikom prodaje 50% udela Politike, WAZ nije postupio u skladu sa osnivačkim aktom.
„Naime, prikupljeni dokazi i izjave svedoka, upućuju na osnovanu pretpostavku da ponuda za otkup udela (pravo preče kupovine), nije dostavljena drugom članu društva, koji je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, na način i pod uslovima predviđenim aktima društva”, konstatuje Komisija.
S obzirom na moguću štetu po imovinska prava i interese Republike Srbije, Komisija je odlučila da u aprilu 2015. slučaj pošalje Državnom pravobranilaštvu „radi ispitivanja punovažnosti predmetnog ugovora i odlučivanja o eventualnom pokretanju spora”.
Međutim, Državno pravobranilaštvo je na to odgovorilo da je Politika pravno lice zbog čega Pravobranilaštvo, koje zastupa državne institucije, nije njen pravni zastupnik. O mogućnosti podnošenja tužbe tim povodom je obavešten Generalni sekretarijat Vlade Srbije.
Kontradiktorni odgovori Komisije i Pravobranilaštva
Komisija za zaštitu konkurencije je nakon prodaje 50% udela inicirala i pokretanje postupka sa Državnim pravobranilaštvom.
Obe institucije su 2016. prekinule aktivnosti koje se tiču Politike, a CINS-u su poslale delimično kontradiktorne odgovore oko toga šta se tačno danas dešava u ovom slučaju.
Članovi Komisije nisu pristali na razgovor sa novinarima CINS-a, a u pisanom odgovoru naveli su da ne mogu da komentarišu slučaj Politike dok Državno pravobranilaštvo ne reši „prethodno pitanje” odnosno dok se ne utvrdi „moguća ništavnost kupoprodajnog ugovora” kojim je Politika prodata firmi East Media Group.
Međutim, Državno pravobranilaštvo je u odgovoru CINS-u negiralo navode Komisije i odgovorilo da trenutno ne vode postupak koji se tiče Politike.
Prema podacima koje je Državno pravobranilaštvo dostavilo CINS-u, početkom novembra 2016. godine njima se obratila Komisija za zaštitu konkurencije sa molbom za pomoć oko naplate kazne od 143.500 evra koju je Komisija izrekla godinu i po dana ranije ruskoj firmi zbog nedostavljanja dokumentacije u postupku koji je pokrenut pred tom institucijom.
Na tu inicijativu Državno pravobranilaštvo je odgovorilo da nemaju obezbeđena budžetska sredstva kako bi angažovali advokatsku kancelariju iz Rusije koja bi mogla da se pozabavi prinudnom naplatom, te da Komisija može podneti tužbu sudu.
Početkom decembra 2016. godine Pravobranilaštvo je dobilo dopis Komisije u kojem se navodi da je ruska firma obrisana iz registra i da nema potrebe preduzimati bilo kakve radnje.
Međutim, Trbović je pokrenuo postupak pred sudom koji je u junu 2017. poništio rešenje o brisanju firme.
Ovoj priči doprineo je Chris Benevento, istraživač „Investigative dashboard”
Prateće ilustracije pogledajte na 24slucaja.cins.rs.

IZVOR: CINS