Sva rešenja o tome kako će se RTS i RTV finansirati Vlada Srbije će uskoro razmotriti, a nastavak budžetskog finansiranja jedna je od mogućnosti, kaže ministar Vladan Vukosavljević za Cenzolovku.

Oko četiri milijarde dinara izdvojeno je ove godine iz budžeta za rad RTS i RTV, a prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandra Gajovića, predlog tog ministarstva je da se dosadašnji model finansiranja javnih servisa – delom od takse, delom iz budžeta, zadrži i 2019. i 2020. godine.

Za samog ministra to je, međutim, samo „jedna od teoretskih mogućnosti“ koje se razmatraju. Odluka Vlade, kaže on, biće poznata za nekoliko nedelja.  

„Svako od rešenja ima svoje prednosti, ali i svoje nedostatke, i ja sam uveren da će Vlada Srbije pri donošenju odluke o modelu finansiranja javnih servisa posegnuti za najrazumnijim rešenjem“, rekao je ministar Vladan Vukosavljević za Cenzolovku.

Faktori koji će uticati na odluku Vlade, napominje on, jesu stanje u budžetu, standard građana i finansijski planovi Ministarstva finansija i Vlade Srbije. 

„Mi moramo da stvorimo uslove da javni servis bude stabilno finansiran, odnosno da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za ostvarivanje one misije koja je namenjena javnom servisu“, navodi Vukosavljević.

Divac: Dramatično smanjeni prihodi RTS i RTV

Raspolažu li javni servisi s dovoljno novca? Prema analizi ekspertkinje Maje Divac, ukidanjem nekadašnje pretplate od 500 dinara i uvođenjem takse od 150 dinara i budžetskog dotiranja, „dramatično su smanjeni ionako nedovoljni godišnji prihodi javnih medijskih servisa“.

„Paradoksalno je“, piše Divac u svojoj analizi za Cenzolovku, „da su poslednjih godina, od kada se RTS finansira i iz budžeta, prihodi ove kuće niži između 30 i 47 miliona evra godišnje u odnosu na poslednju godinu finansiranja iz pretplate, iako njena naplata tada nije prelazila 30 odsto.“

RTS-u je za normalno poslovanje potrebno oko 120 miliona evra godišnje, navodi Maja Divac, ali ukupni godišnji prihod tog javnog servisa od prelaska na sadašnji model finansiranja nikad nije bio ni blizu te sume.

Ministar Vukosavljević kaže da nije upoznat s ovom analizom, ali dodaje da veruje da je utemeljena u podacima. Ukazujući na znatno veće budžete javnih servisa u Sloveniji i Hrvatskoj od onog koji ima RTS, Vukosavljević navodi da to pokazuje da je „svakako bolje finansiranje javnog servisa iz pretplate“.

Finansiranje iz pretplate, međutim, nije po sebi garant nezavisnosti javnog servisa, već nju garantuje otklanjanje mogućnosti da se u pomoć zove država. Dakle, stabilno finansiranje, koje podrazumeva visoku naplativost, a nju može da obezbedi samo obavezno plaćanje pretplate i mogućnost sudskog utuženja neplatiša. 

Osim mehanizma koji bi obezbeđivao visoku naplativost, država bi morala i da poveća visinu takse. Međutim, pitanje je da li je za ovo potonje u ovom trenutku spremna, ali možda i pre toga – da li, barem još neko vreme, uopšte želi da se više ne meša u finansiranje javnih servisa? Predlog da se postojeći oblik zadrži i u naredne dve godine kod nekih je pobudio sumnju da to ima veze sa (redovnim!) parlamentarnim izborima 2020. godine…

Vukosavljević: Sva rešenja treba razmotriti

Kad je reč o povećanju takse u ovom trenutku, državni sekretar Gajović ne zvuči optimistički. 

Braneći nedavno status kvo u načinu finansiranja javnih servisa, naveo je i da „za sada nije moguće obezbediti pretplatu koja bi pokrila sve troškove“ javnih servisa, ali da bi to bilo moguće kada bi se visina pretplata podigla na 200 ili 250 dinara. Što je, uzgred, polovina od maksimalnih 500 dinara koje predviđa Zakon o elektronskim medijima.

„Mislim da bi pretplata od 200 ili 250 dinara bilo nešto što nas ne bi preterano opterećivalo, a za javne servise bi to bio dobar finansijski stimulans za bolji sadržaj programa“, naveo je Gajović.

Uoči donošenja odluke o daljem načinu finansiranja javnih servisa, ministar Vladan Vukosavljević se uzdržava od prognoza, ali u njegovim rečima nema puno toga što ukazuje na mogućnost obrta. 

U izjavi za Cenzolovku naveo je, naime, da se „mora imati na umu opšti standard stanovništva, kupovna i platežna moć građana“, ali i da „sva rešenja treba razmotriti, videti koliko su ona legitimna, koliku imaju podršku i koliko je razumno proceniti visinu pretplate“.

Mada, kako zaključuje, „finansiranje javnih servisa iz pretplate ili budžeta u suštini je ista stvar – neposredno ili posredno, sve to potiče iz novčanika građana“.