Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Država najpoželjniji vlasnik medija: slučaj zaustavljene privatizacije RT Kragujevac

RTK

Grad Kragujevac je jedina lokalna samouprava koja u poslednje četiri godine nije izdvajala novac za medije, zbog nedostatka sredstava. Ipak, za RT Kragujevac tokom 2017. i 2018. grad je iz budžeta izdvojio stotine miliona dinara. Sredstva se uzimaju i iz budžeta za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje.
Iako Zakon o javnom informisanju i medijima (2014) ne dozvoljava da jedinice lokalne samouprave budu osnivači medija, RTK je, posle poništenja privatizacije, od sredine 2017. godine, ponovo u vlasništvu grada Kragujevca.
Zakon predviđa da lokalne samouprave mogu budžetski podržavati samo medijske sadržaje kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja, međutim grad Kragujevac iz budžeta finansira redovno poslovanje RTK kroz subvencije, a izmiruje i izvršne sudske presude njenih poverilaca za dugove nastale u periodu pre poništenja privatizacije.
Istraživanje konzorcijuma BIRN-a, NUNS-a i Fondacije „Slavko Ćuruvija“ pokazalo je da je ovoj televiziji iz gradskog budžeta u toku 2017. i prvom kvartalu 2018. godine isplaćeno skoro 32 miliona dinara na ime subvencija, a 108.850.984,25 dinara za 575 izvršnih sudskih presuda.
Sredstva za RTK uzimaju se i sa budžetskih pozicija za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, a televiziji se isplaćuju veći iznosi nego što to predviđaju u tom trenutku važeći gradski dokumenti koji je osnov za isplatu, kao što je Program rasporeda sredstava za finansiranje razvoja informisanja u gradu”, kaže autorka istraživanja Zorica Miladinović. Budžetska sredstva za RTK korišćena su za izmirenje njenih tekućih troškova, od izrade pečata, reciklaže tonera i pošte do zarada zaposlenih i refundacije godišnjih odmora.
Izdvajanje za RTK u 2017. godini po osnovu subvencija i sudskih presuda iznosilo je 1,64 odsto gradskog budžeta, što je više od prosečnog budžetskog izdvajanja za konkurse za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa u većini lokalnih samouprava u Srbiji, koje iznosi oko jedan odsto.
Istovremeno, grad Kragujevac je jedina lokalna samouprava u Srbiji koja u poslednje četiri godine nije raspisivala konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, niti je finansirala privatne medije po drugim osnovama – kroz pojedinačna davanja, javne nabavke, direktna ugovaranja ili donacije i sponzorstva.
Nadležni organi nisu intervenisali u ovom slučaju, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprava je saopštilo da nema nikakve nadležnosti u vezi sa medijskim konkursima, a Ministarstvo kulture i informisanja da „nema nadležnost“ da pokreće prekršajne ili bilo kakve druge postupke u slučaju da lokalne samouprave ne raspišu konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja, te da one čak nemaju obavezu ni da ga izveste da li su takav konkurs raspisivale.
IZVOR: UNS