Novinarstvo u Srbiji  proživljava teške trenutke. To je zajednička ocena struke i javnosti. Autoenzura je  veoma raširena i češća je od cenzure. Ovo je  potvrdilo je i istraživanje Centra za sindikalizam iz 2015. godine ''Od novinara do nadničara. Prekarni rad i život.''  Tri četvrtine novinara (76 posto) smatra da danas ima više autocenzure nego cenzure jer se zbog egzistencije novinari plaše da ostanu bez posla. Da mogu sada da biraju, 41 od 100 novinara radili bi neki drugi posao koji nema veze sa novinarstvom, dok bi se 22 od 100 novinara opredelila  “za sigurno radno mesto i po cenu da ne napišu uvek ono što misle ili znaju”.

  Novinarima u Srbiji nema potrebe posebno pretiti, jer pretnja već postoji, tu je, ona je konstatntna: slabo plaćen i krajnje nesiguran rad. Čak trećina novinara svoj  rad ocenjuje kao “nekritičan “ ili “malo kritičan”. Zbog straha od otkaza  novinari se povlače, pristaju nevoljno na cenzuru a često  pribegavaju i autocenzuri. Posledica toga je neprofesionalno novinarstvo koje ne služi ostvarivanju javnog interesa u medijskoj sferi. Umesto da budu korektiv vlasti, mediji često postaju njihov reklamni  servis. Štetu trpi profesija koja nema ugled kakav zaslužuje, kolege u medijima ali i celokupna javnost. 

 Priča o pristojnom novinarstvu počinje sa pristojnim uslovima rada. Za to je neophodna efikasna radno-pravna zaštita novinara i medijskih radnika garantovana kolektivnim ugovorom,  kako bi se snažnije borili za svoju profesiju. Postojanje institucije kolektivnog ugovora zaposlene novinare i medijske radnike čini manje ranjivim na političke priitiske. Nesporna je veza između obezbeđenja stabilnog radnog odnosa medijskih radnika i njihove hrabrije borbe za poštovanje novinarskog kodeksa, profesionalnih i etičkih standarda i ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja. 

To podrazumeva smanjenu autocenzuru kako bi građani Srbije, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, istinito, celovito i pravovremeno bili obavešteni o svim relevantnim događajima. A to će biti postignuto podsticanjem novinara da se organizuju u sindikate, edukacijom o njihovim zakonskim pravima, između ostalog i o pravu na štrajk. Jačanjem sindikalnih organizacija novinari i ostali medijski radnici lakše će se izboriti za poboljšanje radnih prava. Bolji uslovi rada, veća plata i sigurnost radnog mesta, garantovani kroz kolektivne ugovore, ojačaće  profesionalnu poziciju novinara. Novinar i medijski radnik koji ima podršku sindikalne organizacije lakše će se usuditi  da se suprotstavi poslodacu ukoliko smatra da se od njega traži da javnost ne informiše u skladu sa relevantnim činjenicama. 

 Da bi novinari i medijski radnici bili borci za ostvarivanje javnog interesa moraju najpre biti borci za ostvarivanje svojih prava, moraju se izboriti za status kakav imaju naše kolege u Evropskoj  uniji. Od novinarskih i medijskih udruženja i nevladinog sektora očekujemo  da pomognu u motivisanju novinara i medijskih radnika  da se sindikalno organizuju ali i da podstaknu poslodavce da se organizuju u posladavačku organizaciju kako bi socijalni dijalog i u Srbiji konačno mogao da otpočne. 

U ovom trenutku poslodavci u medijima, u najvećem broju,  pod prtetnjoom otkaza zabranjuju sindikalno organizovanje i ignorišu poziv na razgovor sa sindikatima. Još jednom podsećamo da socijalno-ekonomski  dijalog u medijima znači partnerski odnos sa zaposlenima čiji je zajednički cilj bolji proizvod (gledanost tv emisije,čitanost) i redvne i adekvatne zarade zaposlenih. Kolektivni ugovor preciizira prava i obaveze oba partnera u dijalogu – zaposlene i poslodavca.

To je taj evropski standard kojem težimo i zato pozivamo sve učesnike medijske industrije, medijske eksperte, udruženja i nevladine organizacije da nam pomognu da ga "ugradimo" u naše društvo.

Organizator je Sindikat novinara Srbije.