Četiri najuticajnije televizijske kuće RTS, Pink Media Grup, Antenna Media grup i Hepi zajedno imaju 62 odsto udela u gledanosti, a slična situacija je i sa štampanim medijima gde četiri medijske kuće Ringer Aksel Špringer, Adria Media, Insajder tim i kompanija Novosti imaju zajednički udeo u čitalačkoj publici nešto više od 63 odsto.

Prema mišljenju istraživača veći problem predstavlja netransparentno vlasništvo, jer sedam od četrdeset osam uzrokovanih medija ima netransparentnu vlasničku strukturu.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Miloš Janković navodi da su zakonski okvri koji regulišu medijsku sferu dobro skrojeni, ali je u nekom delu njihova primena problematična

- Ministarstvo nema inspekcijsku službu koja bi se time bavila, a jeste nadležno. Ono može da izrekne opomenu izdavaču medija, ako je prepoznato ili je utvrđeno da postoji nedozvoljeno objedinjavanje vlasništva i dužan je da po toj optužbi postupi, objašnjava Janković.

Prema rečima projekt menadžerke Nafise Hasanove veliki problem je i raskorak između nacionalnih i lokalnih medija.

- Nacionalni mediji dobijaju najveći deo javnog prostora i novac, dok lokalni mediji ostaju neregulisani, nedovoljno finansirani i skloni nezakonitim praksama i netransparentnom vlasništvu, rekla je Hasanova.

Milan Todorović iz Regulatornog tela za elektronske medije smatra da su postojeći medijski zakoni poboljšali transparentnost vlasništva u elektronskim medijima.

- Sproveden je i postupak privatizacije, a kada govorimo o elektronskim medijima, pretežno su privatizovani elektronski mediji na lokalnom nivou, rekao je Miloš Todorović i dodaje da se REM oslanja na podatke koje mu daju emiteri kao i na podatke Agencije za privredne registre.

Iako su ovim projektom obuhvaćena većina medjiskih kuća u Srbiji, izostavljene su novinske agencije. Poznato je da Tanjug već dve godine radi bez zakonskog okvira i opstaje zahvaljujući državnim sredstvima čime stavlja u neravnopravan položaj druge novinske agencije.