NJihova želja je, takođe da se pokrenu i slični skupovi u zemljama regiona koje imaju sličan problem kao i Srbija. Poseban akcenat će biti stavljen na usmeravanje budućih novinara i njihovu specijalizaciju ka verskim medijima kako bi kvalitet njihovog izveštavanja bio što bolji.

U delu o migrantima, ova organizacija za ljudska prava navodi da je odbijanje vlasti da obezbedi smeštaj za više od 6.000 izbeglica u prolazu kroz Srbiju, imalo za rezultat da hiljade ljudi bude blokirano u improvizovanim kampovima u jako lošim uslovima na granici sa Mađarskom, napuštenim zgradama i parkovima po Beogradu i drugim lokacijama širom zemlje.

Volonterske grupe i zdravstvene organizacije prijavile su da su se među migrantima pojavile ozbiljne zaraze.

Srbija je kritikovana i zbog toga što nije nije obezbedila za veliku većinu tražioca azila fer proces dobijanja tog statusa, uključujući i status izbeglca, smatrajući sebe zemljom tranzita na njihovom putu ka EU.Oko 12.000 zahteva za azil podneto je od januara do kraja godine, ali samo 74 rešenja je izdato do kraja oktobra, među kojima je 40 zahteva odbijeno. Gotovo polovinu zahteva podnela su deca.

Kako se navodi, srpske vlasti podržale su suspenziju sporazuma o readmisiji sa mađarskim vlastima, ali uprkos tome hiljade ljudi je vraćeno i ostali su blokirani u Srbiji bez pravnog statusa i pristupa osnovnim uslugama.

Neki od nominalno otvorenih prihvatnih centara ograničili su slobodno kretanje tražiocima azila i u nekima su ljudi bili arbitrarno pritvoreni.

U izveštaju i Savamala: Policija obaveštena, odbila da interveniše

„Više od 200 porodica je iseljeno iz centra Beograda od početka radova 2015. radi pripreme terena za izgradnju Beograda na vodi. U aprilu je tokom noći 30 maskiranih lica sprovelo prisilna iseljenja, i nasilno porušilo stambene objekte. Policija je obaveštena ali je odbila da interveniše. Zaštitnik građana i grupe aktivista osudili su ove događaje, nekoliko protesta je održano na kojima su na odgovornost pozvani gradske i republičke vlasti“, navodi se u izveštaju.

Amnesti dodaje i i da je ministar unutrašnjih poslova tužio jedan nedeljnik zbog klevete, odnosno navoda da su njegovo ministarstvo i on odgovorni šro nisu reagovali tokom rušenja, i dodaje da je sud doneo presudu u korist ministra i naredio listu da plati novčanu kaznu od 300.000 dinara.

Specijalna izvestiteljka za UN za adekvatno stanovanje upozorila je lošu situaciju, posebno Roma, koji žive u neformalnim naseljima bez osnovnih uslova za život, navodi AI.

Pominje se i da je krajem godine uvojen nacrt Zakona o stanovanju.

Nastavljeni napadi na novinare, procesuiranje ratnih zločina u zastoju

Udruženja nezavisnih novinara prijavila su desetine incidenata u kojima su novinari bili mete napada, uključujući fizičke napade i pretnje smrću. U izveštaju se navodi i da se odugovlači suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije zbog nepojavljivanja ključnog svedoka.

Procesuiranje ratnih zločina i dalje je u zastoju, ističe ta organizacija, jer tokom cele godine nije postavljen novi tužilac za ratne zločine. U izveštaju se podseća i da je u martu iz Haga pušten na slobodu lider SRS Vojislav Šešelj, koji se posle apriliskih izbora vratio u skupštinu Srbije kao poslanik.

Kosovo: Napredak dijaloga s Beogradom ograničen

Kada je reč o Kosovu navodi se da je napredak dijaloga sa Beogradom pod pokroviteljstvom EU ostao ograničen.

Savetodavno telo za ljudska prava (HRAP) Unmika izdalo je u junu vrlo kritičan izveštaj, osuđujući UN misiju da nije uspela da osigura da se odgovara za kršenja ljudskih prava pod mandatom tog tela.

Navodi se da su zajednice Roma, Aškalija i Egipćana i dalje bile podvrgnute institucionalnoj diskriminaciji, posebno kada je reč o pristupu stanovanju i zapošlavanju. Te zajednice nastavljaju da žive u prenatrpanim uslovima u neformalnim naseljima bez odgovarajućeg pristupa vodi i drugim uslugama.

Kada je reč o ratnim zločinima Euleks je najavio da će predati slučajeve kosovskim vlastima iako je Evropska komisija ocenila da je kosovsko pravosuđe „sporo“ i „podložno političkom uticaju“.

Kancelarija specijalnog tužioca na Kosovu je i dalje bez dovoljno osoblja i ima teškoća da regrutuje odgovarajuće obučene i iskusne tužioce koji bi istraživali zločine po međunarodnom zakonu.

Navodi se da je otvoren specijali sud za procesuiranje bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova, sa izmeštenim sedištem u Hagu, ali da još nisu izdate prve optužnice.