Srbija mora da primeni zakone koje je usvojila iz oblasti slobode izražavanja i medija, jer u tom delu zaostaje, za razliku od drugih oblasti bitnih za pristupni proces, ocenjeno je danas u Beču na skupu pod nazivom „Sloboda izražavanja u regionu Dunava i Crnog mora - primer Srbije“.

Generalni sekretar Organizacije medija jugoistočne Evrope (SEEMO) Oliver Vujović rekao je da Srbija ima dobru zakonsku regulativu, ali da je problem njena primena.

Ukazao je da je porastao broj pretnji i napada na novinare u Srbiji, te da je njegova organizacija, u ovoj godini, zabeležila čak 68 slučajeva pretnji ili napada.

On je naveo da lokalne medijske organizacije imaju 60 prijavljenih slučajeva, što pokazuje da osam novinara nije imalo poverenja da se obrati srpskim institucijama.

Vujović je istakao da postoje slučajevi da je policija odradila svoj posao, ali da, kada se ode pred sud, to traje godinama, te na kraju optuženi bude oslobođen ili minimalno kažnjen za pretnju ili napad na novinara, jer sudije i tužitelji ne rade svoj posao kako treba.

Problem u Srbiji je i što ne postoji odgovor na pitanje koj je ubio tri novinara, od kojih su dva ubijena za vreme vladavine Slobodana Miloševića i jedan kasnije.

Prema njegovim rečima, veliki problem u Srbiji je samocenzura i strah novinara da izveštavaju o nečemu što bi im moglo doneti probleme.

Vujović je konstatovao da nedostaje kvalitetno novinarstvo u Srbiji, ali je zemlji za demokratski razvoj neophodna uloga obrazovna uloga medija.

Šef za informisanje, komunikaciju i medije u Delegaciji EU u Srbiji Ramunas Janušauskas rekao je da u protekloj godini nije bilo napretka u oblasti slobode medija, podsećajući da je prethodne godine usvojeno više zakona, koje treba primeniti.

„U pristupnom procesu napredujemo u nekim oblastima koje se tiču preuzimanja zakonodavstva, posebno ekonomskog razvoja, ali postoji problem po pitanju slobode medija“, konstatovao je on ističčući da je slično u čitavom regionu.

Janušauskas je naglasio da je EU opredeljena da nastavi širenje, ali da ga neće biti za vreme mandata aktuelne Evropske komisije, te podsetio da je sa Srbijom otvoreno četiri poglavlja, među kojima je i poglavlje 23 koje se tiče osnovnih prava, u koje spada i sloboda izražavanja.

To poglavlje je, kako je naglasio, jedno od najvažnijih, i brzina zatvaranja zavisi od zemlje kandidata.

Takođe je izrazio nadu da će do kraja godine biti otvoreno još poglavlja, ukazujući da u vezi Srbije ništa nije lako zbog dodatnog zahteva dijaloga Beograda i Prištine.

I on je konstatovao da privatizacija medija nije donela željenu transparentnost u vlasništvu medija, naglasio da postoji mnogo samocenzure, ali i da govor mržnje biva često tolerisan i nesankcionisan.

Savetnik za pravosuđe i unutrašnja pitanja u Predstavništvu EU u Beču Volfgang Bogensberger podvukao je da nema zdrave demokratije bez slobodne medijske scene, i naglasio da je neophodna zaštita novinara.

Jedan od suosnivača Danas-a Radomir Ličina kritikovao je što EU ne posvećuje dovoljno pažnje slobodi medija.

Prema njegovim rečima, proces privatizacije medija u Srbiji nije završen, a ne zna se, kaže, ni kako Tanjug radi.

On je, "sa žaljenjem", konstatovao da stanje u medijima nije Srbija uspela da promeni od pada Miloševića.

Predsednik Instituta za podunavlje i centralnu Evropu Erhard Busek naveo je, iz svog iskustva kao nekadašnjeg šefa Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, da je bio problem što je postojala veza Bode Hombaha i WAZ-a.

„Pakt stabilnosti je bio u obavezi da radi nešto na obuci novinara i slobodi medija. Bio sam sedam godina na čelu te organizacije i nikada nisam uspeo da dobijem izveštaj šta je nadležna radna grupa radila na tome“, objasnio je on kritikujući Hombaha i njegove veze sa političkim vrhom u Nemačkoj, kojim je sprečavao te izveštaje.

Predsednik Udruženja evropskih novinara Otmar Lahodinski konstatovao je „lov“ na nezavisne, kritičke novinare, te dodao da bi Evropska komisija trebalo da prida veću pažnju slobodi medija.

Problem je, kaže, što Komisija ne čini gotovo ništa, ni u zemljama članicama EU, po pitanju medijskih sloboda.