Uz nova poniženja i razočaranja. Kao što prostorije nisu uz zapisnik zatvorene, tako ni vozač nije bio ni ovlašćen, a ni stručan da ih uz neki zapisnik izdaje.

Svako je iz svojih fioka pokupio šta mu je preostalo.

Jer, neki štakori bili su brži. Trojici kolega "pojeli" su iz rokovnika adresare koje su stvarali decenijama. Samo adresare, što ukazuje da su u Sportu načitani glodari.

Da li će osim deratizacije biti potrebna još neko čišćenje, utvrdiće policija. Jer, troje zaposlenih ostalo je i bez naočara. A čišćenje je išlo i do tečnog sapuna. Sve iz fioka zaposlenih.

Sad je jasnije što poslodavac toliko dugo nije dozvoljavao zaposlenima da uzmu svoje stvari. Trebalo je te stotine kilograma adresara, knjiga, časopisa i ostalih hartija pažljivo pregledati. Nikad se ne zna šta može da zatreba ekipi koja se sa sportom prvi put sreće u Sportu.

Mirković očigledno ne preza više od kršenja nijednog zakona. Ništa mu odavno nije sveto. Ni reč, ni ugovor ni privatno vlasništvo. Osim ako nije njegovo. Pitanje intelektualne svojine svakako je neprimereno u kontekstu nekoga kome je sve sem lične koristi politička hajka na lik i delo "prvog borca za slobodu u Srbiji".

Sindikat novinara Sporta dokazaće uprkos svim maltretiranjima da ni istina, ni pravda nisu na strani samozvanog kandidata za predsednika Srbije. Jer, Sašu Mirkovića kao i na izborima za premijera očekuje ista nepremostiva prepreka: sakupljanje 10.000 kod suda overenih potpisa birača.

Sindikat novinara Sporta po ko zna koji put traži zaštitu od nadležnih organa da što pre stanu na put osobi koja političkim angažmanom pokušava da stekne imunitet za prekršaje koje pravi.