Izvinjavam se što neću pojedinačno odgovarati na usplahirena saopštenja NUNS-a i NDNV-a. NJihov, na trenutke, nekontrolisani ton i sadržaj su daleko ispod nivoa na kome treba da se odvija javna rasprava, ali niko od nas nije u prilici da baš u svakom trenutku bira svoje sagovornike.

Ako se vođama NUNS-a i NDNV-a diže pritisak samo zato što sam se drznuo da njihove javno iskazane stavove komentarišem — i da se sa njima ne složim — onda su oni u mnogo većem problemu nego što sam mislio, jer im je pod hitno potreban kurs o tome šta su javna debata, ljudska prava i sloboda izražavanja.

U najkraćim crtama: ista pravila važe za svakog pojedinca, strukovno, političko, sportsko društvo ili versku zajednicu. Svaka građanka i građanin ove zemlje imaju pravo da se kritički odnose prema bilo čijem radu, pa i radu državnih organa. Srećan sam i ponosan što novinari i novinarska udruženja to svoje pravo koriste javno i bez ikakvih ustručavanja. To potvrđuje da smo demokratsko društvo. Samo je pitanje vremena kada će ti isti novinari i ta ista novinarska udruženja naučiti da prihvataju kritike i na račun svog rada.

U Srbiji postoje novinari koji časno i profesionalno rade svoj posao i kojima je stalo do objektivnog izveštavanja, zato što znaju da argumentovanom kritikom ili pohvalom doprinose daljem razvoju demokratije. Nažalost, njihov glas se ne čuje uvek, pošto je jedna druga, ne toliko brojna ali glasna grupa novinara, preuzela na sebe ulogu profesionalnih političkih stradalnika, skandal-majstora ili spin-doktora, u zavisnosti od profila medija u kojima rade, i kojima je sve sveto — osim činjenica.

U datim okolnostima postavlja se pitanje kako razgovarati sa ljudima koji misle da je stanje u društvu bilo bolje pod Miloševićem i kako im pomoći da shvate koliko su zaslepljeni svojim sopstvenim političkim angažmanom? Kako im saopštiti da je postalo očigledno da to što oni rade nema veze sa strukom već sa borbom za pozicije, privilegije i finansije.

Ministarstvo kulture i informisanja transparentno rukovodi raspoređivanjem sredstava koja su mu poverena na upravljanje, uz poštovanje jasnih procedura i kriterijuma. Međutim, pokazalo se da pojedinci sami moraju da se suoče sa činjenicom da njihove medijske manipulacije zarad novca nanose štetu upravo građanima Srbije koji od novinara očekuju manje politikanstva, a više profesionalizma.

Potpuno se slažem da komisije za dodelu sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja nisu moja "prćija" kao što ni ministarstvo nije moja "dedovina". Skrećem vam pažnju na činjenicu da te iste komisije nisu niti vaša "prćija" niti "prćija“ bilo koje druge interesne grupe. Kao što vam ni NUNS ni NDNV nisu „dedovina“.

Kao ministar, tehnički, odlazeći ili kakav god bio, i uvek u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, neću dozvoliti nijednoj komisiji Ministarstva kulture i informisanja niti bilo kom zavisnom ili nezavisnom udruženju, da vređa bilo čiju inteligenciju. Ako novinar nije u stanju da razlikuje činjenice od fantazije, onda treba dobro da se zapita da li je za sebe izabrao pravu profesiju.

Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja

IZVOR: NUNS