Sa njom se složila i Skupština grada Beograda, čiji su odbornici doneli odluku da se trg na uglu Makedonske i Cetinjske ulice nazove Trg „Politika”.

Jedina dilema je, ko je za to zaslužniji, da li Dragan Bujošević, Dragan Janjić, predsednica UNS-a ili Hadži Dragan Antić.

LJiljana Smajlović koja je zajedno sa svojim partnerima iz Medijske koalicije bila zagovornik izlaska države iz medija i bespogovorne privatizacije svih medija i neoliberalnog koncepta, kada se došlo do njene kuće promenila je stav.

Poručuje  predsednica UNS-a da je neprihvatljivo “neprijateljsko preuzimanje, ne mislim samo na Rodiće i „Kurire” već i na ražalovane šefove CIA i švajcarske firme“.

Kada su bili u pitanju drugi mediji, predsednica UNS-a nije imala ništa protiv da najveće regionalne i lokalne medije otkupe njihovi direktni tržišni konkurenti, razni Rodići i Radoice, of šor kompanije iz Švajcarske, Kipra ili raznih ostrva.

Istog dana, kada je Politika dobila zasluženo priznanje, Igor Mirović je u svom ekspozeu naveo da će jedan od prioriteta nove Pokrajinske vlade biti i izgradnja zgrade za Radio-televiziju Vojvodine.

Nova zgrada i televizije i radija biće na mestu stare, na površini od oko 15.000 kvadrata.

I ta vest je obradovala sve prijatelje pluralizma medija i slobode izražavanja.

Ali šta dalje? Postoji li u Srbiji još nešto potrebno, značajno i važno osim Novog Sada i Beograda, osim RTV, RTS, Radio Beograda, Politike, novosadskog radija?

Postoji li četiri miliona ljudi koji žive južno od Beograda?

Šta oni dobijaju, osim obaveze da plaćaju pretplatu iz koje se finansiraju 4 kanala Radio Beograda i 4 kanala novosadskog radija, obezbeđuju astronomske plate beogradskim i novosadskim tv zvezdama i zvezdicama?

Primer Niša, drugog ili trećeg grada po veličini u Srbiji pokazuje svu nedoslednost srpske političke i medijske elite koja ne vidi dalje od kruga dvojke dok uživa u svojoj bahatosti i raskošu, dok joj ostatak, pogotovo jug i istok zemlje, doživljavaju medijsku, ekononomsku i demografsku kataklizmu.

Radio Niš je ugašen jer navodno Srbija mora da štedi, iako je imao 100 puta manje radnika i troškova od RTV-a. Umesto 70 rođendana koji je trebao da proslavi ove godine, Radio Niš koji je uz Radio Beograd bio najstariji srpski elektronski medij, dobio je samo katanac.

Istu sudbinu, gašenje bez milosti doživeli su i Radio Leskovac, Radio Pirot, Radio Požarevac, Radio Paraćin, Radio Ćuprija …

Srpska država se pretvorila u naprednog neoliberalnog Robin Huda. Ona uz pomoć pretnji i izvršitelja otima pretplatu devastiranim opštinama siromašnog juga i taj novac usmerava ka bogatoj prestonici i razvijenijem severu zemlje.