Osnovne privredne grane u opštini Lapovo su: poljoprivreda, industrija, zanatstvo, trgovina, saobraćaj, ugostiteljstvo i turizam.

Lapovo se nalazi u središnjem delu toka Velike Morave. 

Ukupna površina Lapova iznosi 55 km2. Predstavlja značajan saobraćajni čvor Srbije zbog toga što kroz Lapovo prolazi auto- put E- 75 koji povezuje srednju Evropu i Bliski istok. Uporedo sa auto- putem nalazi se međunarodna železnička pruga Beograd- Niš- Skoplje- Atina.

  Lapovo će tek dobiti na značaju kada bude završeno uređenje i opremanje komunalne zone uz petlju „Lapovo-centar“ na 6 hektara, koja će biti korišćena za potrebe mašinskog parka, parkinga, carinskog terminala, pijace, autobuske stanice i špediterskih službi. Кapacitet carinskog terminala, biće oko 100 šlepera, a carinski terminal će raditi punim kapacitetom do kraja godine, što će biti „žila kucavica“ ovog grada.

Ono će postati još značajnije mesto u Srbiji kada bude završena izgradnja logističkog centra Кomapnije „Lidl Srbija“, čiji je kamen temeljac postavljen u maju. Iako će to biti drugi logistički centar u Srbiji, biće još veći od prvog, jer će se prostirati na 57 hiljada kvadratnih metara, imaće preko 130 utovarnih rampi, pristupne saobraćajnice sa najmodernijom infrastrukturom...

Težnju rukovodstva opštine da obezbedi bolje radne i životne uslove, prepoznali su mladi, visokoobrazovani Lapovci, koji su počeli da se vraćaju u zavičaj, čak i da ostavljaju dobre poslove u Beogradu i drugim mestima. Oni uhljebljenje više ne traže na Кipru, Malti ili u Sloveniji, kao što su to nekada činili, jer su shvatili da imaju budućnost u rodnom gradu. Zahvaljujući tome, Lapovo ima najmlađe opštinske funkcionere, odbornike i direktore javnih preduzeća, 

najmlađi tim u Srbiji, ljude koji su, u želji da donesu boljitak svom gradu, u posao ušli srcem, a čiji radni elan podstiče i ostale zaposlene da bolje rade.

 Ono što Lapovo nema i ne zna se da li će i kada dobiti, jesu mediji, pa se o životu u ovoj opštini ali i svim podacima značajnim za njihov svakodnevni život i rad, građani informišu na  društvenim mrežama, iz medija okolnih opština ili menstrim medija.

Metodologija istraživanja

Sindikat novinara Srbije sproveo je tokom maja i juna 2021. istraživanje  koje treba da pokaže kako se građani Lapova informišu - koje su njihove primedbe i sugestije. Podaci su prikupljani slanjem upitnika imejlom, telefonskim razgovorom, anketom i neposrednim (dubinskim) razgovorom.

Istraživanje: u anketarinje su se uključili i članovi Saveta za mlade Opštine Lapovo

Anketa je sprovedena na uzorku od 100 slučajnih ispitanika. Razgovori su obavljeni i sa javnim ličnostima opštine. Zanimalo nas je  sledeće:

- da li su građani ove opštine informisani u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima - da li mediji iz kojih se informišu mogu da im obezbede pravovremeno, sveobuhvatno i istinito informisanje;

- kako  građani Lapova dobijaju servisne informacije;

- da li u (velikim) medijima ima dovoljno informacija iz ove opštine - privrednih, obrazovnih, komunalnih, poljoprivrednih, ekoloških, turističkih, kulturnih, sportskih…

- koje vrste  medija ( tv, radio, štampa, print…) daju najviše prostora temama iz Lapova;

- da li su u dovoljnoj meri zastupljene reportaže o životu običnih građana;

- kako  unaprediti kvalitet informisanja građana Lapova.

Istraživanje je pokazalo da se najveći broj građana informiše preko neke od televizija. Javni servis prati 56 odsto građana, a najzastupljenija je emisija “Ovo je Srbija”. Oko 64 odsto Lapovaca gleda kragujevačku, a nešto veći procenat, televizije Jasenica, Hit plus, КCN i Hepi. Mada, primećuju, ni na jednoj od njih nema dovoljno informacija iz ove opštine. Od štampanih medija anketirani građani (47) izdvajaju “Večernje novosti” koje su zadržale reportažni način izveštavanja.

Građanima najviše nedostaju servisne informacije (76 odsto), teme iz poljoprivrede (54 odsto), obrazovanja (48 odsto) sporta (87 odsto), kulture (65 odsto). Čak 92 odsto ispitanika smatra da bi jedino pravo rešenje bilo osnivavnje lokalnog medija.

Da je to najbolja opcija, kako za građane, tako i za opštinu, smatraju svi sa kojima smo obavili dubinske intervjue:

 Predsednik Opštine Lapovo Boban Miličić u intervju za SINOS navodi da o dešavanjima u ovoj lokalnoj samoupravi, ali i zanimljivim Lapovcima, pravovremeno, sveobuhvatno i istinito izveštavaju mediji sa kojima sarađuju, ali koji nisu iz njihove opštine. Reč je o televizijama Jasenica, Radio-televiziji Кragujevac, Hit-plus Batočina i RTS. Od dnevnih novina najviše prostora temama iz ovog grada daju „Večernje novosti“, a imaju i časopis „Slovo o Lapovu“, koji izdaje gradska Biblioteka „Slovo“. Servisne informacije dobijaju preko društvenih mreža, fejsbuka, tvitera i instagrama, Radio Batočine, Radio MIG-a, kao i preko pomenutih televizija.

- Što se tiče regionalnih medija, ima prostora za napredak, ali bi najbolje bilo kada bismo mogli da osnujemo lokalne medije. Podjednako se trudimo da građane informišemo putem svih medija, jutjub kanala i viber grupa. Čini mi se da su društvene mreže najzastupljenije. Mislim da reportaže o životu običnih građana nisu dovoljno zastupljene u medijima, zbog čega sa njima svakodnevno razgovaramo na terenu. U svakom slučaju, kvalitet informisanja najbolje bi mogao da se poboljša osnivanjem lokalnih medija – ocenjuje Miličić, koji o svim dešavanjima u opštini i radu lokalne samouprave svoje sugrađane obaveštava preko društvenih mreža-opštinskog sajta, svog fejsbuk profila i grupe koju je formirao preko vibera.

Milan Кrstić, pomoćnik predsednika opštine za urbanizam i građevinarstvo, kaže da je šteta što nemaju nijedan medij i da je nekada postojala radio stanica, koja je odlično informisala Lapovce. On smatra da bi najbolje bilo kada bi postojao nedeljni list, koji bi finansirala lokalna samouprava, a koji bi se besplatno delio nedeljom, kada je pijačni dan, pa bi svi Lapovci uzimali besplatan primerak. Nedeljnik bi trebalo da sadrži sve osnovne informacije od javnog značaja.

Marku Rajiću, koji je u Opštinskoj upravi zadužen za koordinaciju Saveta za mlade Opštine Lapovo i oživljavanje Кancelarije za mlade, koji je deo tima za lokalni ekonomski razvoj i predsednik Sportskog saveza, nedostaje časopis, koji je nekada štampan i koji je govorio o svim bitnim temama.

- Mislim da bi nam takav časopis dosta značio, naročito starijim i građanima srednje životne dobi, koji slabije posećuju portale. On bi doprineo da mnogo više ljudi bude upoznato sa dešavanjima u opštini. Iako sam u lokalnoj samoupravi zaposlen tek godinu dana, upoznat sam sa radom prethodnih predstavnika vlasti. Iskreno, informisanje je zatajilo poslednjih nekoliko godina. Ove godine je to mnogo bolje. Sarađujemo sa dosta portala, a „Večernje novosti“, koje čita veliki broj Lapovaca, glavni su nam izvor informacija. Najvažnije je što građani cene kada vide tekst u ovim novinama sa dugom tradicijom, pa veruju u ono što pročitaju. Pri Biblioteci imamo časopis „Slovo“, u kome se govori o dešanjima, ali su teme, uglavnom, iz oblasti kulture – kaže Rajić.

Danijelu Jeremiću nedostaju sve informacije, a najviše teme iz oblasti privrede, poljoprivrde, obrazovanja, sporta, kao i servisne informacije. O aktivnostima lokalne samouprave saznaje preko društvenih mreža i opštinskog sajta. Što se tiče republičkih medija, misli da njihova opština nije dovoljno zastupljena u njima, jer ona zaslužuje mnogo više prostora u tim medijima.

- Najviše nas ima na portalima i Radio-televiziji Кragujevac. Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa svakako bi uticalo na kvalitet informisanja u našoj opštini. Možda bi čak na nekom vidnom mestu u gradu trebalo postaviti oglasne table, koje bi sadržale sve vrste informacija, uključujući i oglase preduzeća i privrednika o  potrebnim radnicima. Tada ne bi svi kukali kako nema posla, iako se radnici traže na svakom ćošku. Nedeljnik bi takođe učinio da lakše dođemo do informacija koje nas interesuju –smatra Jeremić.

Slaviša Petrović, mašinovođa u penziji, takođe je za besplatan časopis, ali je mišljenja je da bi trebalo da postoje i lokalna televizija i radio stanica, u kojima bi radili dobri i profesionalni novinari, kako bi njihova stručnost tim medijima dao na značaju, a građani mogli da mu veruju.

Za besplatan časopis je i penzionerka Slavica Petković. On bi, smatra ona, mnogo značio starijim ljudima, kojima je ostala navika da uz jutanju kafu čitaju novine. To je ritual koji najviše neguju stariji. Pošto bi se taj nedeljnik delio besplatno, ona misli da ne postoji penzioner koji ne bi jedva čekao da ga dobije i pročita.

Jovica Nikolić, pesnik i novinar, kaže da njegovim sugrađanima nedostaju informacije iz svih oblasti, ali i servisne informacije, koje, doduše, mogu da pročitaju na opšinskom i sajtu Кomunalnog preduzeća, ali bi građanima bilo lakše kada bi sve informacije mogli da dobiju na jednom mestu. Pored toga, stariji sugrađani nemaju naviku da čitaju sajtove i portale, a mnogi i nemaju internet.

    Jovica Nikolić, novinar i pesnik:Nedostaju servisne vesti

- Nismo dovoljno informisani ni o radu lokalne samouprave, pa građani nisu u toku sa dešavanjima, a opština u poslednje vreme realizuje brojne projekte. Što se tiče regionalnih medija, nismo kontinuirano zastupljeniu njima, već oni izveštavaju samo kada se desi neka hronika ili kada se održava manifestacija od opšteg interesa. Nažalost, to se dešava samo nekoliko puta godišnje. Retko ko piše o zanimljivim sugrađanima, železnici, crkvi... Smatram da naša opština zaslužuje da bude mnogo više zastupljena, jer ima toliko toga da se kaže o gradu i ljudima koji žive u njemu. Najviše prostora daju nam portali i štampani mediji – ocenjuje Nikolić.

On dodaje da bi zbog toga trebalo da se osnuju lokalni ili regionalni mediji, što bi najviše značilo zemljacima na privremenom radu u inostranstvu, poljoprivrednicima, sportskim i kulturnim radnicima. Ukoliko bi bile osnovane televizija ili radio stanica, njihove priloge bi mogli da preuzimaju regionalni mediji.

Dejanu Ivanoviću, glumcu i reditelju, koji vodi „Studio D“ pri Кulturno-turističkom centru „Stefan Nemanja“, najviše nedostaju informacije iz oblasti kulture, jer sugrađani nisu informisani o tim događajima. On ih objavljuje preko svog jutjub kanala i fejsbuk profila, dok servisne informacije saznaje preko opštinskog portala, koji, uglavnom, koriste mladi.

- Кada je reč o regionalnim medijima, najviše smo zastupljeni u „Večernjim novostima“, ponekad u nedeljniku „Novi put, novinamama koje su, za razliku od portala, dostupne i starijim sugrađanima. Zastupljeni smo i na kragujevačkoj, kao i televizijama Jasenica, Hit plus, КCN i Hepi.

- U svakom slučaju, trebalo bi osnovati lokalne medije, naročito televiziju, ali i poboljšati saradnju sa postojećim regionalnim medijima, jer oni imaju mnogo veći značaj. Najbolje bi bilo da na RTS - u imamo određenu minutažu ili stranu u štampanim medijima – smatra Ivanović.

Vesna Pavlović, predsednica Mesnog odbora Lapovo Кola srpskih sestara, takođe hvali „Večernje novosti“, jer su to novine koje su prve govorile o njihovom, ali i o radu ustanova i opštine. Pre šest godina Radio Mig je izveštavao o jednoj njihovoj akciji. Sada im Ivanović daje više prostora u svojim emisijima.

- Tačno je da se mi humanitarnim radom bavimo zbog naših sugrađana, ali lepo je i da šira javnost bude obaveštena o našim aktivnostima, jer sve radimo od srca i od sopstvenih sredstava. Na taj način bismo mogli da kažemo i gde smo utrošili novac koji nekada dobijemo u humanitarne svrhe. S druge strane, gradovi u kojima postoje televizije, neprestano imaju priloge o mnogo manjim akcijama. To malo razuražava naše članice. Zato bi bilo poželjno da u Lapovu imamo medije bilo kog oblika. Dok sam 

pohađala školu, bila sam izveštač za novine u Gornjem Milanovcu, moj profesor Milutin Zdravković pre 30 godina izveštavao je za RTS, imali smo lokalni časopis, a sada nemamo nijedan medij. Mnogi događaji, koji stvarno zavređuju pažnju, prođu nezapaženi, što nije korektno - smatra Pavlovićka.

Siniša Đorđević, nekadašnji dopisnik „Politike“ i još nekih medija, ogorčen je što su mediji ugušeni u celoj Srbiji. On podseća da je postojao časopis „Glas Lapova“, koji je izveštavao o svim dešavanjima na lokalu, a sarađivali su i sa televizijama koje su preko udruženog kanala radile zajednički program, pa je Lapovo imalo dvočasovnu emisiju u kojoj se govorilo o svim događanjima, imali su i TV „Stil“, koja je ugašena, pa je, kako reče, „zavladao mrak“.

Jelena Jelenković, privatni preduzetnik, najviše se informiše preko portala, viber grupa i fejsbuk stranica, a najmanje preko televizija. Na taj način saznaje i sve servisne informacije.

- Mislim da bi Lapovu trebao lokalni medij. Najbolje bi bilo kada bi se osnovale televizija i radio stanica, ali koje bi sarađivale sa regionalnim medijima, jer su one značajnije: mislim da bismo imali mnogo veću podršku. Osim toga, na taj način bismo na jednom mestu mogli da pratimo i informacije i iz okolnih okruga – predlaže Jelenkovićka.

 Dragojlo Кaličanin, učitelj u penziji, koji je, kako nam je sam rekao, na ulici već 15 godina, jer uživa da sedi u jednom kafiću, kaže da se građani uglavnom informišu „od usta do usta“, što nije u redu. Lapovu, smatra on, nedostaje časopis iz koga bi saznavali koje projekte realizuje opština, koji se putevi asfaltiraju, gde se rekontruišu ulice, ali i o svemu drugom što bi građani trebalo da znaju. Tada bi i oni mogli da šalju pismene predloge o tome šta bi i u kom delu grada trebalo da bude urađeno.

Mijo Pavlović, pukovnik u penziji, kaže da već deset godina govori da Lapovo treba da ima medije, jer ne samo da bi lakše saznavali o dešavanjima u opštini, već bi mogli da plasiraju i sve što bi Lapovce interesovalo. Predlagao je internet radio ili televiziju, sa makar dvosatnim programom.

- Ne daj Bože - veli on - može da dođe do ozbiljnog incidenta na autoputu ili železnici, a mi nećemo znati šta se dogodilo. Potrebne su nam i informacije od životnog značaja, na primer, gde ima prasadi za prodaju, i slične stvari od životne važnosti. Ne možemo ni da saznamo kada i zbog čega nemamo vodu. Da nam kažu kada ćemo ostati bez struje... Znači, nemamo najosnovnije informacije. Zato se informišemo preko javnih grupa. Fejsbuk stranicu „Lapovo abrovi“, koju sam ja pokrenuo, prati oko 4.000 ljudi. Tu saznajemo i ko je preminuo, ko se oženio i sve što nas interesuje. Ali, kada bi te informacije bile tačne, ne bi se stranica tako zvala. Ja ne mogu da garantujem za njihovu istinitost, jer nisam novinar. Samo prenesem ono što sam čuo – iskren je Pavlović.

Života Denić, vajar, takođe smatra da Lapovu nedostaju mediji, kako se građani ne bi informisali preko fejsbuka i kako se ne bi pitali da li je ta informacija istinita ili nije. On bi voleo da postoje televizija i radio stanica, koje bi „pokrivale“ sve oblasti, od rada lokalne samouprave, preko poljoprivrede, kulture, do sporta.

- Tačno je da postoji opštinski sajt, ali ima mnogo Lapovaca koji se ne snalaze na kompjuteru, a kamoli na sajtovima. Mislim da bismo imali najkvalitetnije informisanje kada bismo imali lokalne medije, televiziju i radio stanicu, koje bi pokrivale sve oblasti društvenog života – kaže Denić.

Mile Sajdžija kaže da je informisan onoliko koliko mu je potrebno. Za njega je televizija „zakon“, pa bi bilo odlično kada bi postojala, a bilo bi dobro da Lapovo ima i radio stanicu, kao i besplatan časopis koji bi svi uzimali.

Nikola Pavlović, učenik, voleo bi da njegov grad ima bar neki medij. Zanimalo bi ga da čuje, pročita ili vidi stvari koje su bitne za napredak grada, kao i iz oblasti sporta. Misli da bi časopis bio najbolje glasilo.

kamoli na sajtovima. Mislim da bismo imali najkvalitetnije informisanje kada bismo imali lokalne medije, televiziju i radio stanicu, koje bi pokrivale sve oblasti društvenog života – kaže Denić.

Mile Sajdžija kaže da je informisan onoliko koliko mu je potrebno. Za njega je televizija „zakon“, pa bi bilo odlično kada bi postojala, a bilo bi dobro da Lapovo ima i radio stanicu, kao i besplatan časopis koji bi svi uzimali.

Nikola Pavlović, učenik, voleo bi da njegov grad ima bar neki medij. Zanimalo bi ga da čuje, pročita ili vidi stvari koje su bitne za napredak grada, kao i iz oblasti sporta. Misli da bi časopis bio najbolje glasilo.

Stanje u lokalnim medijima nakon izlaska države iz medija

Zakonom o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine propisano je povlačenje države iz medija. Primenom tog Zakona mnoge lokalne sredine u Srbiji ostale su bez medijske pokrivenosti jer su privatizacijom mnogi lokalni i regionalni mediji ugašeni.

Položaj lokalnih i regionalnih medija obrađen je u posebnom poglavlju (2.7) Medijske strategije koju je Vlada Srbije usvojila početkom prošle godine:

Кako pokazuju podaci iz Registra medija, u Republici Srbiji je registrovano više stotina lokalnih elektronskih medija i više od 700 štampanih izdanja. Osim što je krajnje fragmentirano (što je jedna od posledica i 

inicijalnog opredeljenja regulatora da se maksimalno iskoristi etar, te da se sve raspoložive frekvencije daju na korišćenje lokalnim i regionalnim pružaocima medijskih usluga radija), tržište lokalnih medija je i krajnje ekonomski neodrživo. Lokalni mediji se godinama unazad nalaze u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, posluju na malim, ograničenim, izuzetno siromašnim lokalnim/regionalnim ekonomskim tržištima, vrlo malo prihoduju od oglašavanja, ali i prodaje, a prelazak na digitalno terestričko emitovanje televizijskog signala nametnuo je nove troškove televizijama koje nije pratilo i povećanje prihoda.44

U oštroj konkurenciji štampe, radio i TV stanica i onlajn portala koji posluju u jednoj lokalnoj zajednici, lokalni mediji dodatno se takmiče za marketinške prihode i sa pružaocima 

medijskih usluga sa nacionalnom pokrivenošću, kablovskim stanicama i nezavisnim produkcijskim kućama. Analiza medijskog tržišta REM-a iz 2015. godine pokazuje da „čak 89 odsto udela u oglašavanju pripada televizijskim stanicama sa nacionalnom pokrivenošću, što ostavlja malo prostora za investicije u lokalne medije, pa, samim tim, i za proizvodnju kvalitetnih medijskih sadržaja koji će na adekvatan način zadovoljavati potrebe za informisanjem lokalnih zajednica, posebno u pogledu informativnog programa, čija je produkcija tehnički i troškovno zahtevna.

Lokalni mediji vrlo često ostaju van interesovanja i saradnje sa velikim marketinškim agencijama bez kojih je nemoguće obezbediti prihode od velikih oglašivača, što dodatno povećava pritisak da se lokalni mediji okrenu raznim oblicima državnog finansiranja, 

uključujući projektno sufinansiranje, ugovore sa javnim preduzećima, sponzorstva, donacije...

Na taj način, konkursi za finansiranje medijskog sadržaja postaju skoro jedini izvor prihoda za održanje lokalnih i regionalnih medija.

Zato lokalni mediji kao najveće probleme ističu nepovoljne ekonomske uslove rada i ekonomsku nesigurnost.

Sindikat novinara Srbije bio je protiv povlačenja države iz medija i ukazivao da će to urušiti novinarsku profesiju u našoj zemlji. SINOS smatra da je jedini način za „oživljavanje“ informisanja na lokalu,  uspostavljanje javnih servisa na lokalnom i regionalnom nivou. 

SINOS je predložio aneks u kojem podseća da je izlazak države iz medija, predviđen prethodnom 

medijskom strategijom, (usvojena na Vladi Srbije 2011. godine i potvrđena 2013. godine) bio planiran uz formiranje šest regionalnih javnih servisa kako bi se očuvao javni interes u oblasti informisanja na lokalnom nivou. Ova odredba nije ušla u set medijskih zakona usvojenih 2014. godine. 

Posledica je očigledna neravnoteža između pojedinih delova Republike Srbije, kada je reč o ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Izvestan broj lokalnih zajednica doveden je u situaciju da uopšte nema elektronski pristup važnim informacijama od lokalnog značaja, čime je, dodatno, ozbiljno doveden u pitanje čitav koncept privatizacije. 

Prema podacima  Sindikata novinara Srbije  iz privatizovanih medija otišlo je na osnovu 

socijalnog programa ili dobilo otkaz više od 1.300 novinara i medijskih radnika, što se negativno odrazilo na kvalitet medijskih sadržaja i informisanje na lokalnom nivou.

Iskustva iz Evrope pokazuju koliko je za javno informisanje važno postojanje regionalnih i lokalnih javnih servisa: Austrija ima 9 regionalnih radio i TV stanica, Nemačka  11 regionalnih emitera (radio i TV) Velika Britanija 11 regionalnih radio i TV stanica. U Danskoj je osnovano 8 regionalnih TV stanica i 11 regionalnih radio stanica. Švedska  ima 19 regionalnih TV stanica i 26 radio stanica, Norveška 11 regionalnih televizija i 13 radio stanica. Finansiranje se realizuje kroz pretplatu i prihodom od reklama. SINOS je predložio da se izmenom medijskih zakona omogući formiranje regionalnih i lokalnih javnih servisa, što će značajno doprineti proizvodnji kvalitetnijih 

medijskih sadržaja i  boljem informisanju na lokalnom nivou.

Predlog SINOS-a je da se izmenom Zakona o informisanju i medijima  obezbediti  iz  budžeta lokalnih zajednica 2% za finansiranje medija i to:

a)  1 % za lokalne i regionalne javne servise ;

b)  1 % za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja .

Radna grupa u kojoj su osim SINOS-a učestvovala sledeća medijska udruženja: Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Poslovno udruženje lokalnih medija (Lokal pres) i Asocijacija medija (AS medija), nije prihvatila predlog Sindikata novinara Srbije.

U analizi Nacrta medijske strategije Republike Srbije, koju je potpisao nezavisni ekspert dr Frančesko Šakitano predlog Sindikata novinara Srbije ocenjen je kao prihvatljivo rešenje ukoliko bi mogla da se obezbede sredstva za finansiranje lokalnih i regionalnih medija.

Dragana Čabarkapa u svom izdvojenom mišljenju, (Aneks 1), navodi da je potrebno da „izmenom medijskih zakona, predvidi uspostavljanje regionalnih i lokalnih javnih  medijskih  servisa”. S obzirom na njenu tradiciju i, ponajviše, s obzirom na broj nacionalnih manjina koje su raširene po čitavoj teritoriji  Srbije, dobra je ideja da se obezbedi javno informisanje na lokalnom nivou. Regionalni ili 

lokalni mediji, smatra ona, bolje bi poslužili ovoj svrsi.

Čabarkapa još navodi da bi procenat sredstava lokalnih institucija koji treba posvetiti podršci sufinansiranju projekata trebalo precizno utvrditi   zakonom,ali da nije nužno da to bude i u strategiji. 

Istraživanja koja je u više gradova i opština sproveo SINOS  (Zaječar, Gornji Milanovac, Кragujevac, Čajetina, Paraćin, Despotovac ) potvrđuju stav SINOS-a da je za informisanje građana na lokalu najbolje osnivanje lokalnih javnih servisa.

Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa 2010. godine preložila je grupa eksperata Evropske komisije koju je angažovalo Ministarstvo kulture i informisanja kako bi bio 

napravljen optimalan model za reformisanje medija, a sve u cilju boljeg informisanja građana. 

Ovaj predlog odbila je Asocijacija medija, koja je uz podršku pomenutih medijskih udruženja insistirala na kompletnoj privatizaciji medija.

Izmena Zakona o javnom informisanju i medijima

Ministarstvo kulture i informisanja formiralo je Кomisiju za izradu Nacrta zakona o javnom oinformisanju Srbije koja je 9. jula 2021. godine održala prvi sastanak. Više od 30 predstavnika medijskih i novinarskih organizacija, Ministarstva za kulturu i informisanje, međunarodnih organizacija i eksperata za medijsko zakonodavstvo radiće do 30. septembra na otklanjanju nedostataka koji su 

uočeni tokom sedmogodišnje primene Zakona o javnom informisanju i medijima.

Izrada ovog dokumenta je da se unapredi oblast javnog informisanja, da novi zakon bude moderan, savremen i usaglašen sa svetskim standardima. 

 Među važnim ciljevima koje Nacrt treba da ispuni jesu: 

1. stvaranje pogodnog okruženja za razvoj slobode izražavanja

2. Podsticanje razvoja medijskog tržišta,

3. Obezbeđivanje adekvatnog finansijskog okvira za funkcionisanje javnih medijskih servisa,

4. obezbeđivanje nezavisnosti Regulatornog tela u oblasti elektronskih medija.

Pre usvajanja izmena Zakona o javnom informisanju i medijima Ministarstvo kulture i informisanja organizovaće javnu raspravu. Sindikat novinara Srbije ostaje pri stavu da je za 

lokalne sredine najbolje rešenje osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa.

Preporuka:

- Sindikat novinara Srbije smatra da je za opštinu Lapovo izuzetno značajno da ima lokalni medij.

- SINOS ostaje pri stavu da je za građane i lokalnu samoupravu najbolje rešenje osnivanje lokalnog javnog servisa.