Tržište digitalnog oglašavanja beleži konstantan i stabilan rast, ali najveći deo novca za oglašavanje nije usmeren ka medijima, već kompanijama kao što su Gugl i Fejsbuk na ime oglašavanja na tim platformama, navodi se u najnovijem izveštaju Balkanske istraživačka mreža (BIRN) Srbija.

Кao jedan od najvećih problema ekonomske održivosti medija prepoznat je sve veći upliv društvenih mreža u medijsku ekonomiju, ali i kriza tradicionalnih modela oglašavanja, navodi se u izveštaju u okviru projekta "Gde je mesto medija u novim politikama upravljanja internetom?".

Uvodeći nove tržišne igrače, novu tehnologiju proizvodnje i distribucije sadržaja, kao i nove poslovne odnose sa publikom i oglašivačima, digitalno okruženje dodatno usložnjava medijski sistem, ugrožavajući finansijski opstanak medija, navodi se u izveštaju BIRN.

I pored prodaje oglasnog prostora i proizvodnje medijskog sadržaja, u Srbiji država i dalje igra glavnu ulogu na tržištu i tako negativno utiče na tržišne odnose.

Digitalno tržište u 2019. godini iznosilo je 47,05 miliona evra, a zabeležen je rast mobilnog oglašavanja za 60 odsto, odnosno video oglašavanja za 45,67 odsto.

Dodatni izazov za medije predstavlja i pitanje kako motivisati publiku da plati za proizvedeni sadržaj, s obzirom na to da je u digitalnom prostoru ponuda sadržaja izuteno velika, a da su korisnici navikli da do njega dolaze besplatno.

Na oglašavanje na društvenim mrežama potrošeno je 11,79 miliona evra, a 10 miliona od toga samo na Fejsbuk, pokazuje istraživanje BIRN.

U posebno teškom ekonomskom stranju su lokalni mediji koji se suočavaju sa problemom ograničenog tržišta lokalnih oglašivača, malim kapacitetima za prilagođavanje onlajn sferi, kao i netransparentnom distribucijom novca iz lokalnih samouprava.