Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Budžetska podrška medijima svela se na grabež

22.06.2019.
BIRN

Potrebne su radikalne promene konkursnog sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa ili čak ukidanje ovog modela, pa pravljenje novog, pod jasnim pravilima, neke su od ocena medijskih radnika sa juga Srbije na okruglom stolu „InformisaNI“, održanom krajem prošle sedmice u Nišu, u organizaciji niškog Odbora za ljudska prava, u okviru projekta „Кaži/traži šta te zanima“.
Učesnici okruglog stola iz Niša, Leskovca, Vranja i Dimitrovgrada, većinski su ocenili da se ovaj vid budžetske podrške medijima sveo na „grabež“ javnog novca, koji prioritetno odlazi medijima bliskim vlasti. Ostvarenje javnog interesa u javnom informisanju, zbog kojeg se raspisuju ovakvi konkursi, „izgubilo se u prevodu“. Ni pet godina od raspisivanja takvih konkursa nije jasno na osnovu kojih parametara se određuje iznos budžetskog novca za ovu namenu, biraju članovi stručnih komisija za ocenu projekata i ocenjuju projekti.
Jovana Strahinjić, istraživačica u projektu „Кaži/ traži šta te zanima“, koji monitoriše transparentnost toka budžetskog novca ka medijima u 20 gradova i opština u Srbiji u 2017, 2018. i 2019. godini, kazala je da postoji „trend pada“ takve transparentnosti.
– Istraživanje pokazuje da imamo formalnu transparentnost na zakonskom minimumu, ali da suštinski ne znamo kako se raspodeljuje budžetski novac za medije, jer nema merljivih kriterijuma za takvu dodelu. Indeks transparentnosti budžetskog finansiranja medija u 2018. u proseku iznosi 50 odsto (od maksimalnih 100), a veliki deo budžetskih sredstava je „prešao“ u direktna ugovaranja organa javne vlasti sa medijima, koja su najnetransparentnije finansiranje – kazala je ona.
Zorica Miladinović, novinarka dnevnog lista Danas i bivša koordinatorka Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš, podsetila je da Ministarstvo kulture i informisanja nedavno nije dozvolilo da odlučivanje komisija o budžetskom sufinansiranju medijskih projekata od javnog interesa na devet njegovih konkursa prate nezavisni građanski posmatrači, što su predložili BIRN, NUNS i Fondacija Slavko Ćuruvija.
Slaviša Milanov, predsednik udruženja građana „Emblema“ koji je osnivač internet portala FAR, dodao je da je opština Dimitrovgrad ove godine dozvolila građanskog posmatrača, na osnovu Lokalnog antikorupcijskog plana koji predviđa ovakvu meru, ali da to „ne predstavlja pomak“.
– Pomaka nema jer ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojeg se biraju članovi stručne komisije, niti na osnovu kojih kriterijuma se deli novac. Oko 80 odsto sredstava dobijaju mediji bliski vlastima, nema evaluacije projekata, nema javne rasprave na kojoj se utvrđuje javni interes u oblasti javnog informisanja… – rekao je Milanov.
Radoman Irić, novinar iz Vranja, koji je bio u 60-ak stručnih komisija za ocenu projekata, kazao je da je konkursno sufinansiranje u tom gradu – pozorišna predstava. Ove godine su od 17 miliona čak 14 miliona dobile televizije, a tri miliona je raspoređeno na preostali 21 medij.
Glavna i odgovorna urednica leskovačke agencije JUGpres Ljiljana Stojanović kazala je da se događa da se mediji osnivaju samo par dana pred konkurs, kao i da se „dobitnici znaju unapred“.
– Dešava se da gotov spisak sa imenima dobitnika izlazi iz kabineta gradonačelnika i pre nego što se o njima zvanično odlučuje – kazala je ona.
Gordana Bjeletić, urednica niških Južnih vesti, podsetila je da taj internet portal nije učestvovao na ovogodišnjem niškom konkursu, na kojem je za medijske projekte izdvojeno 78,5 miliona, a četiri petine sredstava dobili mediji koji su vlasnički, finansijski i uređivački bliski vlastima. Južne vesti su prošle godine za svoj projekat „dobile“ 600.000 dinara, ali su odbile da ih prime.
– Nismo želeli da učestvujemo u nečemu što je vrlo pogrešno. Očigledno je da na tim konkursima članovi Stručne komisije iz nekih udruženja jedni drugima dodeljuju novac. Oni se bukvalno igraju novcem građana, kazala je ona.
Ivana Petrović iz niškog City radija je, pak, kazala da ne zna šta je pametnije – bojkotovati konkurse ili učestvovati na njima, pa biti saučesnik u jednoj lošoj priči, ali istovremeno „smanjiti štetu“.
– Ponekad pomislim da na projektno sufinansiranje treba staviti tačku, pa početi ispočetka pod jasnim kriterijumima koji bi podrazumevali i precizno određivanje članstva u stručnim komisijama ili bodovne liste za projekte, rekla je Petrović i dodala da je City radio od 2015, kada su počeli da se raspisuju konkursi, podneo 24 tužbe Upravnom sudu zbog najrazličitijih konkursnih propusta. Od tog broja 18 presuda je doneto u njihovu korist, ali uprkos tome „ništa nisu uspeli da promene“.
Ovo zlo mora da se ukine
– Ovo zlo mora da se ukine, ovo se ne da popraviti. Svima je jasno da je prva godina primene medijskih konkursa i konkursnog sufinansiranja služila da se kupe lokalne televizije, a da sve sledeće godine služe da se te televizije finansiraju. Takođe, na delu je formiranje novih udruženja, tako da će za par godina ona biti udarna, a UNS ili NUNS možda neće ni postojati – rekao je Miroslav Jukić iz niškog Udruženog pokreta slobodnih stanara.
IZVOR: "Danas"