U zemljama Evropske unije nivo poverenja u medije najviši je u nordijskim, baltičkim i zapadnoevropskim državama, a najniži u zemljama na jugu i istoku Unije, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova Eurofond.

Eurofondov izveštaj "Društvene promene i poverenje u institucije", koji je zasnovan na Evropskom istraživanju o kvalitetu života (EQLS), pokazuje da je stepen poverenja u medije među zemljama EU najviši u Finskoj, Holandiji, Švedskoj i Luksemburgu.

Poverenje u medije najniže je u Grčkoj, Sloveniji i Hrvatskoj.

Prema izveštaju Eurofonda, poverenje u medije u načelu je najviše u nordijskim, baltičkim i zapadnim članicama EU, a najniže u južnim i istočnim zemljama Unije.

Ipak, među deset zemalja na začelju tabele su i Španija, Francuska i Velika Britanija.

Isto tako, jedina zemlja istočne Evrope među prvih deset po stepenu poverenja u medije je Rumunija, koja je na petom mestu.

Izveštaj pokazuje da je 2007. godine u zemljama EU poverenje u medije bilo uglavnom veće nego 2016. godine, a ta razlika posebno je izražena kod poslednje Grčke i pretposlednje Slovenije.

U izveštaju se ocenjuje da je globalna ekonomska kriza od pre deset godina u velikoj meri poljuljala poverenje građana EU u evropske i nacionalne političke institucije, i istovremeno, iako u nešto manjoj meri i u nepolitičke institucije, poput pravosuđa ili policije, i u medije.

Istraživanje pokazuje da je poverenje u medije uglavnom tesno povezano s poverenjem u nacionalne institucije. I u toj vrsti poverenja prednjače zemlje severne i zapadne Evrope i baltičke zemlje, a prvih pet po nivou poverenja u nacionalne institucije su Finska, Švedska, Danska, Holandija i Luksemburg.

Među zemljama na začelju tabele po poverenju u nacionalne institucije su Hrvatska, Bugarska, Grčka, Slovenija i Slovačka.