Na vlasti imamo populistički režim koji tvrdi da su upravo oni taj jedini pravi reprezent narodne volje, i oni su antipluralisti u smislu da osporavaju pravo svakom drugom političkom reprezentu da predstavi tu narodnu volju.

Slobodni pluralistički mediji su im prirodni neprijatelj, ocenila je Jovanka Matić, istraživačica medija, na tribini “Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice” koja je održana u Media & reform centru u Nišu.

On je rekla je kako smo “svedoci tehničke revolucije koja iz temelja menja položaj novinara u društvu jer novinar nije više ekskluzivni akter koji drži u svojim rukama ključ za vrata u javnu sferu. “Danas svako ko ima priključak na internet može da prikuplja, oblikuje i širi informacije. Novinari će svoju ulogu morati da redefinišu”, rekla je Matić i skrenula pažnju na populističko okruženje u kojem novinari rade.

Razgovor na temu “Profesija novinar: od univerzalne sveznalice do ponosne neznalice” održan je 23. maja, u Media & reform centru u Nišu. Bio je to drugi u seriji od deset tematskih razgovora koje organizuju IP Clio i Pokret Novi optimizam pod nazivom  Mediji i Novi optimizam, a u okviru obeležavanja dvadeset godina postojanja edicije Multimedia.

Učesnici u razgovoru, kao i prisutna publika, izneli su stavove na temu položaja novinarske profesije ali i celokupne medijske scene u Srbiji; odgovornostima koje profesija sa sobom nosi ali i o (ne)poštovanju i (ne)postojanju zakona i standarda profesionalizma; o tehnološkoj revoluciji koja vapi za redefinisanjem položaja ali i uloge novinara u društvu; komercijalnoj ideologiji novinarstva kojoj smeta etika u novinarstvu; o tome ko je zapravo kriv za položaj novinara u Srbiji; koliko je obrazovanje ključna stavka u formiranju novinara…

Gordana Suša, novinarka, u svom uvodnom izlaganju, rekla je kako je već uobičajila da kaže da „postoje danas čuvena 4S srpskih medija, i to su skandal, sex, smrt, senzacija”. “Dakle nije težište na informisanju i ostvarivanju ljudskih prava nego je težište na golom profitu. Naravno uz časne iznimke postoje mediji koji časno rade svoj posao ali na žalost u manjini su“, istaka je Suša.

Mladen Velojić, direktor Media i reform centra u Nišu, otvorio je razgovor stavom da kada razgovaramo o položaju novinara moramo imati na umu da su oni sada prekarni radnici, i više su nadničari nego što se slobodno bave profesijom. Nada se da će ovakvim razgovorima učiniti da se njihov položaj u društvu popravi ali ističe da moramo imati na umu kako smo „ugroženi prvo kao ljudi, zatim kao građani a onda i kao profesionalci”.

Rade Radovanović, novinar i dramski pisac, ističe da smo došli do takve situacije da se sadašnja vlast, oličena u voljenom “gospodaru”, sve više ispoljava u “neophodnosti da se ugasi sve što je nekakav tračak i zračak činjenica i istina”. Ulogu medija u takvim uslovima ocenjuje kao upitnu, a time je i svaki profesionalac doveden u pitanje, kao i sama profesija – ocenjuje Radovanović.

Dragana Sotirovski, novinarka i dobitnica nagrade za građanski aktivizam, smatra da novinari jesu krivi za svoj trenutni položaj, i to bez obzira u kojoj medijskoj kući se nalaze.

“Punih dvadeset i pet godina sam na RTS-u, gospodara je uvek bilo i biće ih; gospodari se menjaju, novinari ostaju, samo je pitanje koliko novinar kao ličnost i profesionalac dozvoljava da neko gospodari onim što radi” rekla je Sotirovski. “Ako govorite istinu, i ako smo zbog nje svi mi kao kolege ugroženi, hajde da se udružimo, itekako u Evropi ima onih koji  hoće da nas podrže i da nam pomognu da se održimo finansijski i da krenemo protiv tog nekog vođe”, ocenila je Sotirovski.

Vladeta Radović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, rekao je kako se ne može složiti da su novinari neznalice, možemo samo diskutovati o tome da li imaju odgovarajuće obrazovanje.

“Jedino novinar može biti nosilac informisanja, a kako će neko razumeti novinara ako nema kritičko mišljenje. Borba za medijsku pismenost je borba za kritičku misao”, poručio je profesor. Govorio je i o neophodnosti da se uvedu standardi u pozitivno pravne norme novinarske profesije, “sujeta je panično stanje skučenog uma kojoj novinari nekad pribegavaju. “Ako ne usvojimo standarde takvih će biti sve više, jer lakše je biti glup i neobrazovan. Ne sme da nam bude sve jedno da li je neko završio tri razreda osnovne škole pa pojačao atribute plastikom i postao novinar”, izjavio je Radović.

Zoran Hamović, glavni i odgovorni urednik izdavačkog preduzeća Clio, kazao je, kada je reč o novinarima, kako je “danas, zahvaljujući ogromnom broju medija, stvorena velika mogućnost da se i neprofesionalci pojavljuju u ulozi profesionalaca.

“Lični integritet i profesionalna etika su veoma važni, ali moraju počivati na ozbiljnom znanju  koje se neprekidno usavršava”, istakao je Hamović. Potencijalna rešenja za datu situaciju Zoran Hamović vidi u ličnoj odgovornosti, sindikalnoj odbrani prava i u neprekidnom zalaganju za poštovanje profesije. “Najvažniji su ljudi. Ukoliko imamo čelne ljude u medijima koji ignorišu obrazovanje i koji lažnim diplomama i partijskim postavljenjima pokrivaju svoje neznanje i ćutimo, onda dobijamo jednu vrstu superiornosti inferiornih. U ovom trenutku mi smo žrtve takve nekritičke i podaničke javnosti”, ističe Hamović koji je pozvao da se sa skupa uputi proglas koji bi u deset tačaka izrazio zahteve potpisnika za zaštitu položaja, slobode I ugleda novinara, pravo na stručno usavršavanje i unapređenje struke.

 

Sledeći razgovor "Spin je mrtav, živeo spin" održava se u utorak, 30. maja u Novom Pazaru u Kulturnom centru u 12 časova.