To je cenzura koja nastaje kao posledica selektivnog deljenja budžetskog novca ili u prevodu - država plaća poslušne medije, one koji kritikuju kažnjava.

Po tome, ali i po mnogo čemu drugome, stanje u srpskim medijima najgore je u regionu, prema ocenama novinara iz Bosne, Hrvatske i Crne Gore.

Medijsko nebo Srbije, čini se, najviše podseća na bosansko. Ne po broju medija, jer ih je u Bosni mnogo, već po načinu na koji radi na hijade njihovih novinara i na stotine srpskih.

"To su ljudi koji prenose informacije koje čuju i koji se trude da što više istina ne objave", kaže Aleksandar Trifunović, BUKA magazin, BiH.

Ili, prema rečima Saše Lekovića, vlast pokušava da stavi šapu na sve medije i u Hrvatskoj. Tim pre, dodaje, što na mestu prvog potpredsednika u Vladi sedi Tomislav Karamarko, koji sada ispunjava obećanje koje je dao kad je bio opozicija.

"Tada je Karamarko rekao da kad on i njegova stranka dođu na vlast, da će građani smeti da misle što žele samo kod kuće, a da će novinari morati slediti takvu politiku", smatra predsednik Hrvatskog novinarskog društva Saša Leković.

I u Crnoj Gori, na meti vlasti su mediji koji kritički izveštavaju, iako ih je jednako kao onih i poslušnih. No, poslušnima ide novac. Može li crnje, pitali smo? Može, kažu kolege, Srbija je, po njihovom mišljenju, primer da može.

"Imate medije koji zaista deluju kao da imaju direktni link s kabinetima iz kojih, pre i nego sami političari nešto pomisle, to je već u medijima, što je jedno specijalno stanje", kaže Trifunović.

"Ja se kao neko ko gleda ili čita vaše medije sa strane, ponekad pitam koliko klonova ima Aleksandar Vučić, jer ne mogu da uključim televizor, a da ga ne vidim u nekakvom živom programu, nekakvim beskrajnim izjavama ili se pitam hoće li ta predstava prestati, to je prosto nestavrno sa strane", rekla je Dubravka Uljarević, Centar za građansko obrazovanje, Crna Gora.

"Vi vodite, ali nemojte se previše radovati, možda nećete još dugo", misli Saša Leković.

A sve je trebalo da bude drugačije, jer Srbija je dobila medijske zakone, država privatizovala medije, na velika vrata iz njih izašla, na mala, međutim, ušla. 

"I ja mislim da će to biti jako interesantno u ovoj godini videti kako ti novoprivatizovani mediji u izbornoj kampanji, zapravo, služe kao infrastruktura za stranke na vlasti", kaže Tanja Maksić, BIRN. 

IZVOR: N1