Oni su danas na tribini "Lokalni mediji između vlasti i građana", koju je u Novom Pazaru organizovao radio Sto plus, ocenili da većina sandžačkih lokalnih samouprava nema svest o važnosti medija.

Direktor Sandžačke Tv mreže Amir Numanović rekao je da su u Tutinu sredstva koja opština dodeljuje medijima prepolovljena, jer su u trenutku izlaska države iz medija to doživeli kao priliku da se oslobode tereta jednog javnog preduzeća.

"Medijska strategija, odnosno privatizacija nam nije donela neku bolju startnu poziciju da budemo nezavisniji, već smo zaključili da su mediji kada su bili opštinska javna glasila imali više slobode. Kada bi se primenjivao neki garantovani procent onda bi mediji koji zastupaju javni interes našli svoj prostor", rekao je Numanović.

On je istakao da ova televizija bez sredstava koja dobija od lokalne samouprave ne bi mogla da opstane.

Međutim, direktor RTV Novi Pazara Denis Mavrić garantuje da bi taj medij opstao na tržištu i bez novca dobijenog na konkursima za sufinansiranje projekata, ali da bi smanjili broj zaposlenih i programski sadržaj.

"Ove godine ćemo imati oko pet miliona dinara sopstvenih sredstava, što nije dovoljno ni za podmirivanje naših troškova za jedan mesec. Mi imamo više zaposlenih nego svi mediji u Sandžaku zajedno i pokrivamo celu tu teritoriju, a to košta. U suštini stanje u medijima je što se tiče finansija je katastrofalno na celom Balkanu, mi medijski poslenici se suočavamo sa mnogim problemima i koliko god o njima pričali ne vidim da se nešto posebno tu rešava", rekao je Mavrić.

On je naveo da ovu televiziju redovno odbijaju na konkursima lokalnih samouprava Sandžaka, izuzev Novog Pazara, i državnih organa, iako tvrdi da su im projekti kvalitetni i da ih rade stručnjaci koje posebno angažuju.

I direktorka TV Forum iz Prijepolja Mileva Mališić smatra da bi taj medij opstao bez podrške lokalnih samouprava, za koje smatra da su razjedinile i urušile medije do krajnjih granica.

"Mediji koji su u službi javnog interesa nastoje da prežive, a oni koji su u službi vlasti imaju neke druge okvire u kojima rade ovaj posao. Niko ko dobija mnogo novca od neke lokalne samouprave ne može biti srećan, jer mora da radi kako mu se kaže. Svedoci smo na terenu da opštinski moćnici naređuju novinarima šta da rade i govore im šta da ih pitaju. To je ponižavanje, jer su ti novinari pod stalnom presijom i kod njih je prisutna autocenzura", poručila je Mališićeva.

Ona je ocenila da vlast ne interesuje javni, već samo lični i partijski interes, te da ne prepoznaju medije čiji novinari nisu samo držači mikrofona, nego koji postavljaju pitanja i istražuju.

Da je problem u lokalnim samoupravama smatra i direktor TV Sandžak Salahudin Fetić koji je istakao da bi one trebalo suštinski, a ne formalno, da se bave problemom informisanja i medija.

"U Novom Pazaru je nedavno formirana radna grupa za implementaciju Strategije komunikacije lokalne samouprave, a u to telo su postavljeni novinari koje su oni izabrali, bez konsultacija sa medijima. Takođe, od 22 člana te radne grupe 13 su zaposleni u lokalnoj samoupravi tako da će se na kraju sve svoditi na preglasavanje", rekao je Fetić.

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović rekao je da se lokalno i regionalno informisanje kao posledica medijske reforme nalazi u ozbiljnoj situaciji.

"Centralizovana medijska scena dodatno je centralizovana, što nije posledica samih zakona, već brojnih anomalija tih rešenja. Država treba da podstiče lokalno i regionalno informisanje, ali se taj mehanizam koristi za nagrađivanje poslušnih medija koji rade u inetersu vlasti, a ne građana", rekao je Sejdinović.

On je dodao da monitoring medija rađen 2016. godine pokazuje zabrinjavajuću pristrasnost pojedinih medija vlasti, što je pokazatelj da se desila ozbiljna regresija medijske slobode, kvalitetnog informisanja i odgovornog novinarstva.

Radio Sto plus će 20. decembra organizovati tribinu o etničkom sastavu organa vlasti koji nisu iz nadležnosti lokalne samouprave.Seriju razgovora o temama koje su bitne za manjine u procesu evropskih integracija podržala je Ambasada Švajcarske u Srbiji i Crnoj Gori.