Из године у годину понавља се исти сценарио. Како дође време објаве конкурса, пријава, одлучивања и публиковања резултата расподеле новца за пројектно суфинансирање, тако у свим фазама по разним основама порасту и тензије у новинарској и медијској заједници

Ни ове године није било другачије. Разлика је што се поменути процес у целини одвијао током техничког мандата Владе, као једна од ретких обавеза ресорног министарства на пољу информисања. У одсуству активности зацртаних Акционим планом за примену Медијске стратегије, интерес стручне и заинтересоване јавности за коначан исход се додатно повећао због финансијских и инфлаторних потреса и неизвесне будућности.

Од тренутка увођења система пројектног суфинансирања садржаја којим се штити и промовише јавни интерес, Министарство културе и информисања расподељује највеће износе државне помоћи у ове сврхе. У односу на поделу на покрајинском и локалном нивоу, процес у министарству протиче уз повремене тензије и критике. У поређењу са нижим нивоима власти, њих је неупоредиво мање због тога што је оправданих и аргументованих критика толико много на локалу да оно што се догађа на републичком нивоу одаје бољи утисак. Томе доприноси постојање бројних комисија са много чланова које стварају бољи утисак у односу на реално стање ствари. На то нас је подсетио механизам којим се појединци служе да се представе као независни медијски стручњаци, што свакако нису, због чега су медијска и новинарска удружења ушла у својеврстан клинч са Министарством културе и информисања.

Свега тога не би било да је до сада спроведено све оно што предвиђа Медијска стратегија у овој области. До сада смо требали да имамо измењен и допуњен Закон о јавном информисању и медијима и нове правилнике који би макар обесхрабрили овакве злоупотребе. Ако се нешта брзо не промени, плашим се да ћемо и наредни циклус пројектног суфинансирања започети са постојећим правним оквиром који у одсуству политичке воље треба мењати због злоупотреба власти која га је усвојила пре осам година. Ни то не гарантује примену иновираног законодавног оквира, али макар показује промил искрене жеље власти да се нешто промени.

Док се то не догоди и даље ће нас свако мало засипати информације истрајних и храбрих колегиница и колега о злоупотребама на локалном нивоу. Недељама уназад Бранко М. Жујовић у серијалу „Милионери из конкурсног блата“ на порталу suboticke.rs објављује податке о злоупотребама института пројектног суфинансирања у покрајини.

Надопуњују га темељна анализа Горице Николин са Радија 021 заснована на примеру новосадског портала brif.rs који је након „вишегодишњег харања конкурсима и узимању на стотине хиљада евра за пропагирање власти, преко ноћи нестао са сцене“. Последња вест која је објављена на овом порталу постављена је 30. децембра 2021. године и „до данас портал није ажуриран, иако је Бриф инкасирао новац за садржај о ком нема никаквог трага, нити доказа да је икада реализован“.

У Зрењанину су средства распоређена тако да је скоро две трећине средстава отишло телевизији Сантос, једна трећина медијима ван овог града, а минималан износ државне помоћи је преусмерен ка преосталим локалним гласилима. Примери из Пожеге, Баточине, Краљева и Ваљева само надопуњују тужну слику наше стварности у домену пројектног суфинансирања.

У таквим околностима логично је да се са повећаним занимањем разматра исход сваког па и овогодишњег републичког конкурса за пројектно суфинансирање. Аргумент да „увек има незадовољних резултатима“ биће минимизиран ако се отклоне проблеми који се понављају из године у годину. Власт тога треба да буде свесна. Па макар била и у техничком мандату.

autor: Veran Matić

IZVOR: bezbedninovinari.rs