Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Zekić: Klanšček ispunjava sve uslove za predsednika UO RTS-a

24.09.2021.
RTS

Branko Кlanšček apsolutno ispunjava sve uslove za funkciju predsednika Upravnog odbora RTS. Po svim pravnim aktima član UO RTS ne mora da ima visoku stručnu spremu – ističe za Danas Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a.
Ovo telo inače bira članove UO RTS-a, a polemika o tome da li je Кlanšček u skladu sa zakonom imenovan na ovu funkciju pre dva meseca, vodila se juče na Tviteru između njega i sociologa Zorana Gavrilovića, istraživača BIRODI-ja.
Tačka „razdora“ je činjenica da aktuelni predsednik UO javnog servisa nema fakultetsku diplomu, te Gavrilović smatra da je time prekršen Zakon o javnim medijskim servisima. Iako se u ovom zakonu ne navodi da članovi upravnih odbora javnih servisa moraju da imaju određeni stepen obrazovanja, ističe se da se oni „imenuju iz reda uglednih stručnjaka“. Teza sociologa je da stručnjak može da bude samo neko sa fakultetskom, ali ne i sa diplomom srednje škole.
– To kaze stručnjak opšte prakse Zoran Gavrilović. U kom tačno priručniku ili ne daj bože enciklopediji je definisano ko je „stručnjak“, a ko nije. Ni pokojni Aleksandar Tijanić nije imao fakultetsku diplomu, pa je bio generalni direktor televizije, a da ne govorim o ogromnom broju vaših kolega, od kojih mnogi pišu i uređuju vaše novine, koji nemaju ni „v“ od visoke stručne spreme – navodi Zekić.
Sa druge strane, Zoran Gavrilović objašnjava za naš list da ako se gleda definicija pojma stručnjak odnosno pripadnik profesije, prema programu iz Sociologije rada na Filozofskom fakultetu u Beogradu, stručnjak je osoba koja poseduje ekspertizu za koju je potrebno fakultetsko obrazovanje.
– Iz te vizure Кlanšček nije stručanjak, već neko ko se bavi zanimanjem za koje nije potrebno fakultetsko obrazovanje, odnosno u društvu nije do sada bila prepoznata potreba da se napravi fakultetski nivo obrazovanja. Кada se pogleda Кlanščekov CV onda se vidi da se on bavio menadžersko-organizacionim poslovima i pisanjem pesama. Fakutetsko obrazovanje je to koje pravi razliku između stručanjaka i osobe koja se bavi zanimanjem za koje nije potrebno fakultetsko obrazovanje – kaže Gavrilović.
On dodaje da što se tiče definicije koja stoji u zakonu, ona jasno govori da član upravnog odbora javnog servisa mora biti stručnjak, odnono osoba sa završenim fakultetom. Prema njegovim rečima, svako drugo tumačenje je suprotno tumačenju koje je u sladu sa definicijom stručnjaka koja se uči na fakultetu i prihvaćena je u nauci.
– E sada dolazimo do toga da je REM koristeći svoje pravo odlučivanja od Кlanščeka napravio stručnjaka, što je problematično i sa pravne strane, ali i sa strane strane definisanja šta je stručnjak. Tako je REM umesto obrazovne institucije, što je jedino moguće po zakonima u Srbiji, Кlanščeku faktički izdao diplomu stručanjaka – navodi Gavrilović.
Naš sagovornik dodaje da profesije nastaju kao posledica podele rada u društvu, odnosno njene specijalizacije.
– Nastanak „profesija“ i nestanka, odnosno odmazde prema drugim profesijama je slika podele rada u društvu. Očito da je u našem društvu takva podela rada da postoje potrebe za „profesijama“, a da su neke profesije višak. REM je umesto akademskih institucija i strukovih udruženja u postupku koji je obležen diskrecionim postupanjem proglasio Кlanščeka „uglednim stručnjakom“ i ako on nema diplomu za ekspertizu koja se, ako sam dobro razumeo, mogla steći na FDU – zaključuje Gavrilović.
Branko Кlanšček, pak, ističe za Danas da je za člana UO RTS izabran na konkursu u skladu sa članom 17 Zakona o javnim medijskim servisima, „koji bi svako ko se bavi medijima trebalo bi da poznaje“.
– Izabrala me je komisija na osnovu moje biografije koja je javno bila dostupna. O mojoj stručnosti, osim mog bogatog iskustva, svedoče i stotine objavljenih kolumna u vašim cenjenim novinama od kojih su neke bile i najčitanije kolumne nedelje – poručuje Кlanšček.
Polemika između njega i Gavrilovića nastala je zbog istraživanja BIRODI-ja o zastupljenosti vlasti i opozicije u Dnevniku RTS. Podaci pokazuju da je opozicija za nešto više od pola meseca u glavnoj informativnoj emisiji javnog servisa dobila svega 106 sekundi, dok je predsednik Aleksandar Vučić bio zastupljen ukupno 26 minuta i 47 sekundi. Кlanšček nije sporio tačnost informacija BIRODI, ali je govorio da su podaci „manipulativni“ jer je Vučić u Dnevniku bio kao predsednik Srbije, a ne SNS-a.
Upitan da prokomentariše reakciju predsednika UO RTS-a, Gavrlilović kaže da je „Кlanšček odradio ono za šta je oktroisan“.
– Reagovao je na nalaze BIRODI-a, a ne i na etikete koje iznosi predsednik Republike na RTS. Na račun RTS-a. Кlanšček je takvim ponašanjem pokazao da je pre bliži pojmu društveno-političkog radnika i pregaoca, odnosno komesara, a ne uglednom stručnjaku, koji obuhvata stučnost i profesionalni integritet, a to znači da u svim istim ili sličnim situacijama postupa na isti način – naglašava Gavrilović.
Naš sagovornik dodaje da je pitanje stručnosti jako bitna tema, jer je ova vlast „preko plagijata i pseudo profesija počela da pravi svoje perjanike-eksperte“.
Cvejić: Gavrilović je sve rekao
Na pitanje da li Кlanšček ispunjava uslove za poziciju na kojoj se nalazi, bivši član Saveta REM-a Slobodan Cvejić kaže za Danas da je Zoran Gavrilović „vrlo iscrpno i argumentovano“ odgovorio na to pitanje, te da nema šta da doda.
IZVOR: "Danas"