Novinari istraživačkog portala KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije) suočavaju se s novom kampanjom koju protiv njih vode tabloidi i predstavnici vlasti. Tabloidi su ih u vreme objavljivanja saznanja o teškim kriminalnim delima i brutalnim ubistvima označili kao saradnike grupe Veljka Belivuka, o kojoj je KRIK godinama unazad najviše pisao.

U ovoj kampanji tabloidi su nastojali da KRIK prikažu kao Belivukov “privatni medij" i “glasilo" njegove grupe.

“Trenutna kampanja je najopasnija do sada. Imamo dva kriminalna klana, u čijem je ratu do sada ubijeno više od 50 ljudi. Ubijani su i advokati i članovi porodica pripadnika klanova. Sada, tabloidi i predstavnici vlasti stvaraju sliku da su novinari KRIK-a, koji su prvi pisali o grupi Veljka Belivuka, saradnici te grupe. Neko može da poveruje u to, a onda smo mi u strašnom problemu. Ne vidimo nikakvu zaštitu od institucija, jedina zaštita i podrška su kolege, novinarska udruženja i čitaoci”, kaže za Dosije novinarka KRIK-a Milica Vojinović.

DOSIJE: Na jednoj od najbizarnijih konferencija za štampu, kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin pokazivali fotografije mladića ubijenih u ratu klanova, postavili ste pitanje u vezi sa vezom kriminalaca i mafije?

MILICA VOJINOVIĆ: Suština pitanja na konferenciji, ali i ugao našeg izveštavanja o hapšenju i kriminalnoj grupi Veljka Belivuka, jeste isticanje ljudi koji su važni u državnoj strukturi i institucijama koji su bili povezani s ovom grupom, a nisu pod istragom, niti su saslušani. Predsednika Vučića pitala sam zašto je njegov bliski saradnik Novak Nedić zaštićen, izuzet iz istrage, iako postoje veoma značajne indicije da je bio povezan sa grupom Veljka Belivuka. Predsednik je, rekla bih, nervozno reagovao, već tada je počeo da uzvraća optužbama, govorio da smo nevaspitani, do toga da je u jednom trenutku na neki način i najavio ono što je usledilo u tabloidima. Napomenuo da će se videti ko su zapravo “neki novinari“, koji su kritikovali istragu i vlast, da će izaći neke informacije.

KRIK povezuje napade tabloida i pitanja postavljena na konferenciji?

 - Povezujemo svakako, ali ne bih rekla da je samo to pitanje uzrok ove kampanje. Pitanje je povod, a razlozi su proistekli iz našeg dosadašnjeg rada i istraživanja ove grupe i njenih veza u državi.

Šta napadi tabloida na KRIK pokazuju o njihovom odnosu s vlašću?

- To je već ustaljena taktika. Prvo predsednik izađe s blažim optužbama, ne imenuje one koje optužuje, već sve svrsta u jedan koš, u opoziciju, recimo. Sutradan i narednih dana sledi hajka tabloida koji se takmiče ko će više da iskonstruiše celu priču. Dakle, očigledno je da je njihov zadatak bio da nas predstave kao saradnike kriminalaca. Naslovi i izjava oca ubijenog mladića, koja je stavljena u prvi plan, nikako se ne podudaraju. Iz njegove izjave nije moguće izvući priču koji su tabloidi sastavili.

Jeste li zaključili kako je došlo do toga da Veljko Belivuk kaže ocu ubijenog mladića da se “javi KRIK-u”?

- Nije nemoguće da se to dogodilo, ali nije to nešto što bi nas diskreditovalo. Ono što sada tablodi hoće da izvrnu jeste da to što je neko nekoga uputio na nas zapravo pokazuje našu saradnju s kriminalcima. To, jednostavno, ne pije vodu. Novinari imaju pravo da imaju izvore i kontakte s različitim ljudima. Ključno je da informacije, odakle god da stignu do nas, proverimo, stavimo u pravi kontekst i, ako to odlučimo, objavimo priču. Čak i otac koji je iskorišćen u kampanji protiv nas i dalje ističe kako smo mi bili ti koji su na kraju objavili celu priču, a tabloidi koji ga sada koriste u kampanji nisu želeli o tome da pišu. Recimo, pisao je Informeru u julu prošle godine, Informer je odbio da razgovara s njim. Sada ga tabloidi iskorišćavaju. Apsurdno je da je baš KRIK, čiji su novinari najviše pisali i razotkrivali Belivukovu grupu i veze u državi, označen kao neko ko je toj grupi blizak.

Zašto je to urađeno?

- Mislim da vlast hoće da potisne sve što smo mi prethodnih godina otkrili, a to su, između ostalog, veze Belivukove grupe s državom. Vlast želi da predstavi da je ta kriminalna grupa pala s neba pre dve godine ili manje, i da je samo odjednom postala brutalna i, eto, sada se država protiv nje bori. To, prema svemu onome što smo mi do sada otkrili, nema nikakvog smisla. Država je i te kako znala ovu grupu i bila je povezana s njom. Sve to se sada ne uklapa u njihovu priču da je ta grupa imala veze samo s funkcionerima na nižim pozicijama. Žele da neki ljudi, kao što su generalni sekretar Vlade Novak Nedić ili žandarm Nenad Vučković, ostanu zaštićeni i van istrage. To je motiv napada, a posledica treba da bude i da mi budemo zastrašeni, da ne objavljujemo takva istraživanja ubuduće, što se, naravno, neće dogoditi.

 Kako se ova situacija može dovesti u vezu s proklamovanom namerom države da zaštiti novinare i omogući im bezbedne okolnosti za rad?

- Predstavnici vlasti su i do sada govorili da se zalažu za slobodu medija, čak i da ona već postoji. Predsednika Vučića smo nedavno videli u ulozi spasitelja, kada se iz Abu Dabija javio da nas “odbrani”, da kaže da nas tabloidi puste da radimo svoj posao. Bio je u pravu i kada je rekao da novinari mogu da imaju svoje izvore. Ali, u isto vreme smo videli poslanike i visoke funkcionere njegove stranke kako nas bezočno optužuju i iznose neistine o nama u Skupštini. Ne bi to mogli da rade da nemaju barem nekakvu dozvolu iz vrha stranke. Kada to vidimo, i kada tome dodamo tabloide, za koje je već jasno u čijem interesu izveštavaju, jasno je da navodno zalaganje za slobodu medija nema nikakvog efekta, niti se vidi u praksi.

Živimo u državi u kojoj nemamo opciju da reagujemo pravnim putem na kampanje protiv nas. Tužili smo tabloide više puta, i dobijali na sudu, ali to nema nikakvog smisla jer oni plate kaznu koja je za njih minorna, s obzirom na količine novca koje samo od države dobijaju na konkursima. Niti im bude zabranjeno da dalje ponavljaju takve optužbe i nema nikakvog smisla. Država je i te kako znala ovu grupu i bila je povezana s njom. Sve to se sada ne uklapa u njihovu priču da je ta grupa imala veze samo s funkcionerima na nižim pozicijama. Žele da neki ljudi, kao što su generalni sekretar Vlade Novak Nedić ili žandarm Nenad Vučković, ostanu zaštićeni i van istrage. To je motiv napada, a posledica treba da bude i da mi budemo zastrašeni, da ne objavljujemo takva istraživanja ubuduće, što se, naravno, neće dogoditi.

Kako se ova situacija može dovesti u vezu s proklamovanom namerom države da zaštiti novinare i omogući im bezbedne okolnosti za rad?

- Predstavnici vlasti su i do sada govorili da se zalažu za slobodu medija, čak i da ona već postoji. Predsednika Vučića smo nedavno videli u ulozi spasitelja, kada se iz Abu Dabija javio da nas “odbrani”, da kaže da nas tabloidi puste da radimo svoj posao. Bio je u pravu i kada je rekao da novinari mogu da imaju svoje izvore. Ali, u isto vreme smo videli poslanike i visoke funkcionere njegove stranke kako nas bezočno optužuju i iznose neistine o nama u Skupštini. Ne bi to mogli da rade da nemaju barem nekakvu dozvolu iz vrha stranke. Kada to vidimo, i kada tome dodamo tabloide, za koje je već jasno u čijem interesu izveštavaju, jasno je da navodno zalaganje za slobodu medija nema nikakvog efekta, niti se vidi u praksi. Živimo u državi u kojoj nemamo opciju da reagujemo pravnim putem na kampanje protiv nas.

Tužili smo tabloide više puta, i dobijali na sudu, ali to nema nikakvog smisla jer oni plate kaznu koja je za njih minorna, s obzirom na količine novca koje samo od države dobijaju na konkursima. Niti im bude zabranjeno da dalje ponavljaju takve optužbe i stan i skupoceni automobil od firme Milenijum Tim, koja u trenutku kada je Mali bio gradonačelnik Beograda, dobija ogromne poslove od države, poput gradnje Beograda na vodi. Ta kampanja je poznata kao japansko praćenje.

Tablodima je najviše zasmetalo to što smo otišli ispred zgrade Predraga Malog, i sačekali da vidimo taj automobil i da se uverimo da ga on zaista vozi. U tabloidima je potom nastala konstrukcija da smo pratili ženu Predraga Malog, koja je šetala bebu. Objavili su čak i fotografije čoveka kojeg su predstavili kao našeg novinara. To je kampanja koja je čak došla i do tužilaštva, vodio se i postupak, i osoba, za koju se na kraju, naravno, ispostavilo da nije naš novinar je saslušana, ali je potom taj postupak obustavljen. Odmah nakon ovakvih kampanja nama su stizale i pretnje smrću na društvenim mrežama, koje smo prijavili i priložili dokaze, od fotografija, do imena i prezimena. Do danas ništa nije urađeno.

Imaju li sudski epilog slučajevi obijanja stanova zaposlenima u KRIK-u?

- Prvo je obijen stan koleginice Dragane Pećo, 2017, a dve godine kasnije i moja kuća. Iz njenog stana nije uzeto baš ništa, iako je sve bilo ispreturano. Kod mene je deo novca uzet, a deo je ostavljen na krevetu. Pre nekoliko meseci obijen je stan naše tadašnje menadžerke društvenih mreža, koja je čak zatekla razbojnika, ali u njenom slučaju jeste ukraden nakit. Mi ne tvrdimo da su za sva tri slučaja motivi bili posao, ali, sve se dogodilo pod jako misterioznim okolnostima. To su slučajevi koji već godinama stoje i policija ništa nije uradila do sada. U svom okruženju nemam nijednu osobu kojoj je obijen stan, dok u našoj kancelariji od 15 ljudi, imamo čak tri slučaja. I, meni je najviše zasmetalo to što su nas policajci praktično ubeđivali da to nema veze s našim poslom. Policija bi trebalo mene da uverava da će razmotriti sve opcije, a dobila sam suprotnu reakciju, što mi je govorilo da oni taj deo verovatno neće ni pokušati da istraže.

Koliko je važna uloga novinarske solidarnosti u situacijama kroz koje vi prolazite?

- Novinarska solidarnost je jedna od najvažnijih stvari, pogotovo kada više od toga ni ne možete da postignete. Mnogo je teže izboriti se za bilo šta kad se borite sami, nego kad se borite kao cela struka. Vlast nas na sve načine pritiska, a s druge strane imamo ljude koji bi trebalo da budu naše kolege, a koji zapravo vode kampanje protiv nas, u korist vlasti. U tom kontekstu, solidarnost jeste najvažnija. Sva podrška koja stiže od kolega u ovakvim situacijama je neizmerno važna, ne mogu to ni da objasnim, a da ne zvuči kao kliše, i kao da se govori radi reda. Osnažimo se kada vidimo i osetimo podršku kolega.

IZVOR: NUNS