Predsednica Vlade Ana Brnabić kaže za 021 da razmišlja o formiranju saveta za dijalog sa nevladinim organizacijama i zainteresovanim subjektima, a preko Vladine Кancelarije za saradnju sa civilnim društvom.

Na pitanje 021 da li će se odazvati na poziv sedam nevladinih organizacija da se otvori društveni dijalog o stanju demokratije u Srbiji, a povodom nedavnog izveštaja Fridom hausa, Brnabić kaže da od toga ne beži.

Кako kaže, videla je odgovor Fridom hausa na odgovor Srbije povodom novog, za našu zemlju nepovoljnog izveštaja o stanju demokratije, a kojim je Srbija skliznula iz zemalja sa delimično konsolidovanom demokratijom u hibridni režim.

„Nisam ni očekivala da će Fridom haus da povuče svoj izveštaj ili da kažu da nisu bili u pravu. Oni su uložili značajne resurse u taj izveštaj i njihov kredibilitet stoji iza njega, naravno da će ga braniti. Ja to nisam radila (odgovarala na izveštaj) da bi ga oni povukli, ja sam to radila samo da bi oni poveli računa da kad sledeći put nešto pišu, da to umeju i da odbrane. Neću ići dalje od toga da kažem da u tom izveštaju jedno piše brojevima, a drugo slovima. Кad pogledate brojeve, Srbija je najmanje pala od svih zemalja koje oni posmatraju, a kad čitate i slušate izjave, Srbija je imala najdramatičniji pad. Ne znam da li da verujem brojevima ili slovima, toliko o kontradiktornosti u tom izveštaju“, odgovorila je Ana Brnabić na pitanje 021.

Na pitanje da li postoji prostor za traženi dijalog sa nevladinim sektorom, Brnabić kaže da postoji jer, kako navodi, postoje stvari koje bi mogle da se unaprede.

„Ja nikad nisam od toga bežala. Spremna sam za dijalog u svakom trenutku, noć i dan, u interesu Srbije i građana. Samo ne znam kako da definišem s kojim sve nevladinim organizacijama treba da razgovaram – ako sednem samo sa tih sedam organizacija, onda će druge da me pitaju zbog čega nisu one u dijalogu. Čini mi se da neke potpuno legitimne građanske inicijative nisu potpisnice tog pisma, a trebalo bi i njih da pozovemo. Ono što želim da uradim je da kroz vladinu kancelariju napravimo jedan savet i imamo taj dijalog, ali opet – jedna od tema je sloboda medija, ne znam kako se baš tih sedam NVO bavi slobodom medija“, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da je vlada „više učinila za dijalog i medije u poslednjih nekoliko godina otkako je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade 2014. godine, nego u 15 godina pre toga“.

Podsetimo, Fridom haus je u godišnjem izveštaju obelodanio da Srbija više nije u redu demokratskih država, već ima vladu u tranziciji, kao i Crna Gora.

„Albanija, Srbija i Crna Gora zabeležile su najveći pad – imajući u vidu sve zemlje Balkana. Srbija i Crna Gora nazadovale su u borbi protiv korupcije. Izostaje efikasna akcija kao odgovor na slučajeve povezane sa korupcijom na visokim nivoima, a postoje i slučajevi raspuštanja institucija i ustručavanje od delovanja kojim bi se te države adekvatno suprotstavile korupciji“, rekao je za Glas Amerike Majkl Smelcer, istraživač nevladine organizacije Fridom haus sa sedištem u Vašingtonu.

Fridom haus u svom izveštaju navodi se da je od dolaska na vlast 2012. godine Srpska napredna stranka sistematski ograničavala mogućnosti opozicije da bude uključena u upravljanje državom.

„Zaključci do kojih smo došli su krajnje obeshrabrujući. Utvrdili smo da se lideri i političari više ne kriju iza demokratskih fasada. Njihove maske su pale i oni se više ne prikrivaju iza poštovanja nominalnih vrednosti i otvoreno napadaju demokratske institucije“, rekao je Smelcer za Glas Amerike.

Vlada Srbije je odgovorila na izveštaj Fridom hausa u svojevrsnoj studiji na 18 stranica, uz komentar Brnabić da izveštaj „nije tačan“. „Čudi me da organizacija Fridom haus za pisanje izveštaja nema tim stručnjaka, već samo jednu osobu. Taj izveštaj ne odslikava pravo stanje u Srbiji“, kazala je Brnabić za RTS.

Fridom haus je u međuvremenu rekao da stoji iza svega u svom izveštaju.