Da li kompanija čiji je vlasnik država treba da posluje transparentno i da objavljuje komercijalne ugovore ili može da ih krije kao poslovnu tajnu je pitanje koje se nametnulo od kada je nastao spor između Telekoma Srbije i Junajted medije oko prekida emitovanja programa N1 televizije na Telekomovim kablovskim kanalima.

Ministar finansija Siniša Mali je nedvosmisleno izjavio da su ugovori Telekoma poslovna tajna, kao i da Telekom Srbija treba da vodi poslovnu politiku u svom interesu i uz konkurentnu utakmicu.

Iz Junajted medije su u jednom saopštenja saopštili da je „kao državna kompanija, Telekom u obavezi da građanima pokaže i javno objavi sve ugovore u kojima bi se jasno videlo koliko desetina miliona evra plaćaju kanalima po ukusu vlasti, koje emituju ili imaju ugovorenu saradnju: kompanijama Кopernikus i Pink, a takođe i televizijama koje su u pripremi“.

Stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao ističu da bi javna i državna preduzeća trebalo transparentno da posluju, a da ukoliko ima indicija da je narušena tržišna utakmica to istraže regulatorni organi.

Sama poslovna tajna, kako tumači advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nije automatski i razlog da ugovori ne budu objavljeni.

„Izjava ministra nije zasnovana na pravu. Ne mogu svi ugovori biti poslovna tajna, a čak i da jesu klasifikovani kao tajna, poslovna, službena ili državna to nije automatski smetnja da budu objavljeni. U svakom slučaju treba dokazati da poslovni interes preteže nad pravom javnosti. Mora da se objasni kako i zašto objavljivanje ugovora utiče na poslovanje, a nije dovoljno samo se pozvati na poslovnu tajnu“, objašnjava Šabić dodajući da je kancelarija poverenika svojevremeno radila analizu poštovanja zakona od strane javnih preduzeća i da je Telekom poznat kao kompanija koja nije poštovala rešenja poverenika i da je platila milionske kazne, ali da nije pristajala da objavi informacije od javnog značaja.

„Poverenik je desetine puta podnosio tužbe protiv Telekoma i one su bile odbačene. Tražio je od Vlade da Telekom izvrši obavezu i da postupi po rešenjima poverenika, ali to se nije desilo“, napominje Šabić.

Ekonomisti ističu da preduzeće i ako je u državnom vlasništvu a posluje na konkurentskom tržištu može da ne otkriva sve informacije, ali da bi regulatorna tela trebalo da istraže ukoliko ima nešto sporno.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka i profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, kaže da je uobičajeno da kompanije koje nastupaju po tržišnim uslovima, u bilo kojoj oblasti, ne objavljuju komercijalne ugovore, bilo sa kupcima bilo sa dobavljačima.

„Ipak, postoji i drugi aspekt o kome treba voditi računa, a to je pitanje diskriminacije na tržištu. Tada regulatorno telo za zaštitu konkurencije treba da reaguje, da ispita ugovore i ako postoje diskriminatorni elementi da kazne onog koji favorizuje ili diskriminiše učesnike na tržištu. To može značiti da nekom plaća više cene nego drugom dobavljaču, a da nema drastične razlike u kvalitetu ili da daje bolje rokove plaćanja ili neke druge povoljnije uslove. U hipotetičkom slučaju kompanija može da nagrađuje jednog emitera višom cenom u odnosu na drugog učesnika na tržištu. Regulatorno telo treba da istraži da li za to dobija neke skrivene koristi, recimo da navija za njega, a učesniku koji ga kritikuje plaća manju cenu“, kaže Drašković ističući da je skeptik prema nezavisnosti regulatornih tela i ljudi koji rade u njima.

I ekonomista Danilo Šuković ističe da se državna preduzeća koja rade na tržištu mogu pozvati na konkurenciju i ugrožavanje poslovanja ukoliko se objave ugovori, ali smatra i da ovu stvar treba isterati na čistac.

„Te ugovore treba da pogledaju državni revizori, Državna revizorska institucija za to i postoji, da provere da se nikom ne poklanjaju pare i da stane iza toga. Treba da se uradi revizija svrsishodnosti i da se utvrdi racionalnost svake ekonomske transakcije. Ali to se ne radi, jer kod nas partokratija pritiska institucije i nikada ne saznamo istinu, a u takvom mulju radi se šta se hoće“, napominje on.

I poslovni ljudi smatraju da poslovanje državnih preduzeća treba da bude transparentno. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da uvek postoji potreba da se ne ide potpuno otvoreno, ali dok u ugovorima između dve privatne kompanije ne postoji opasnost od korupcije pošto svako štiti svoje interese, u ugovorima između državne i privatne firme postoji prostor za korupciju.

„Ne bih komentarisao konkretan slučaj, ali u principu smatram da bi ugovori između privatnih i državnih preduzeća trebalo da budu otvoreni i da ih javnost kontroliše“, napominje Atanacković.

Telekom Srbija: Ponuda N1 neprihvatljiva

U jučerašnjem saopštenju za javnost Telekom Srbija je podsetila da su vlasnici N1 televizije i SBB-a kablovskim operatorima koji posluju pod brendom Supernova ukinuli 17 kanala, a ne samo jedan, kako bi se moglo zaključiti iz njihovih saopštenja.

U saopštenju se navodi i da je SBB odbio da nastavi saradnju sa kablovskim operatorima koji posluju pod brendom Supernova, ucenjujući ih da potpišu ugovor koji nije u skladu sa zakonom, kao i da su odbili da daju dozvolu da emituju kanale po starim uslovima, dok se ne postigne novi dogovor.

„Naredili ste nam da ugasimo svih 17 vaših kanala, uključujući i kanal N1, preteći nam krivičnom i materijalnom odgovornošću. Odbili ste da nam date dozvolu da emitujemo N1 kanal u više od 800.000 domaćinstava, na svim platformama Telekoma Srbija, do postizanja konačnog dogovora. Niste odgovarali na naše molbe da nastavimo pregovore, iako smo vas obaveštavali da smo spremni i da naš pregovarački tim čeka na vaš poziv“, navodi se u saopštenju uz komentar da se pritisak da ponudu N1 svako mora bezuslovno da prihvati zove ucena i da je neprihvatljivo za Telekom da za tri godine plate 15 miliona evra.