Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Smenite Gajovića!

22.02.2018.
Radomirović

Srbija ima državnog sekretara koji novinare optužuje da izmišljaju napade i ne razume zašto je važno da Ministarstvo kulture i informisanja sa istom ozbiljnošću prilazi svakom napadu na svakog novinara.
Zbog toga što kaže da novinari izmišljaju napade... 
Zbog toga što umanjuje posledice tih napada: Novinari se vrlo često potuku u kafani... 
Zbog toga što novinare deli na podobne i nepodobne: Mislim da je to čovek (Nedim Sejdinović) koji nema dobre namere... 
Zbog toga što se Aleksandar Gajović nije izvinio za izjavu da „žene ne bi trebalo da budu na čelu države“: Kad malo bolje razmislim, ne plašim se žene koja je pametna, ali sam uvek malo zatečen, malo zbunjen... 
Zbog toga što svakim javnim nastupom pokazuje da ne shvata značaj slobode govora i zaštite novinara... 
... Ana Brnabić mora da smeni Aleksandra Gajovića. 
Zbog toga što je ekonomski položaj novinara sve teži, naročito u lokalnim medijima... 
Zbog toga što nam je potrebno da Ministarstvo kulture i informisanja uzima ozbiljno sve napade na sve novinare... 
Zbog toga što se mora uspostaviti hitan nadzor nad sprovođenjem konkursa za medije u lokalnim samoupravama... 
... Ana Brnabić i Vladan Vukosavljević za državnog sekretara za informisanje moraju da postave osobu kojoj novinari veruju i koja će umeti da poboljša stanje u medijima. 
Medijska strategija za koju ministar Vukosavljević već dva meseca tvrdi da je „pri kraju“ trebalo je da bude prvi korak ka tom poboljšanju. Sada je valjda svima potpuno jasno ono na šta je UNS upozoravao još otkako se u oktobru u znak protesta povukao iz radne grupe za medijsku strategiju: sa Aleksandrom Gajovićem kao glavnim državnim službenikom za medije stanje će od lošeg ići ka gorem. 
Odluka o napuštanju radne grupe nije bila laka. Učešće u ovoj radnoj grupi videli smo kao priliku da se pre svega izborimo za bolji položaj lokalnih medija, najugroženijeg dela naše profesije. Novinari u lokalnim medijima u proseku zarađuju manje od 25.000 dinara mesečno, suočavaju se sa posledicama katastrofalnih privatizacija kojima su njihove kuće opustošene i ostavljene u višemilionskim dugovima, a neretko trpe pritisak lokalnih moćnika. Zbog kombinacije raznih faktora, neke sredine ostale su bez ijedne lokalne televizije ili radija, pa su pre godinu dana Kragujevčani prve informacije o eksploziji u fabrici oružja u kojoj su poginula četiri radnika dobili tek od RTS-a. Do tada, kolale su glasine i nepotvrđene vesti. 
Rešenje za koje se zalaže UNS jeste da se lokalne samouprave obavežu da za medije izdvajaju dva posto godišnjieg budžeta i da o tom novcu odlučuju komisije u kojima će većinu činiti predstavnici reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja. Tako bismo dobili održive lokalne medije koji ne zavise od hira vlasti. Za ovu našu ideju ranije nismo imali podršku ni države, ni eksperata koji je angažovala Evropska komisija, a ni ostalih udruženja kojima je od zaštite interesa novinara bilo bitnije da se izbore za ukidanje Tanjuga i da preko političkih veza otmu imovinu UNS-a. 
Umeđuvremenu, mnoge evropske države shvatile su da moraju da spasavaju lokalne medije čiji je biznis model propao pošto su im tržište oglasa „oteli“ Gugl i Fejsbuk. Nedavno se Španija obratila Evropskoj komisiji tražeći dozvolu da iz lokalnih budžeta finansira medije. Odgovor EK bio je više nego povoljan: ne samo da je ova vrsta državne pomoći dozvoljena (lokalne vesti ne mogu se „izvoziti“ u neku drugu zemlju EU pa nema kršenja pravila o zaštiti konkurencije na zajedničkom tržištu) nego za finansiranje lokalnih medija nijedna država više ne mora tražiti dozvolu komisije. I komesar za proširenje Johanes Han je pre nekoliko meseci izjavio da je ideja UNS-a o minimalnom izdvajanju za lokalne medije „logična“. 
Srbija ima državnog sekretara koji novinare optužuje da izmišljaju napade i ne razume zašto je važno da Ministarstvo kulture i informisanja sa istom ozbiljnošću prilazi svakom napadu na svakog novinara. Državni funkcioner koji ne priznaje da su žene ravnopravne sa muškarcima i da uspešno mogu da vode i državu i medije ne razume ni značaj novinarstva za demokratsko društvo niti smisao jačanja medija. Takav državni sekretar nije potreban novinarima. A ni državi.
IZVOR: NIN