Poslednji put zaključno u jednom dnevnom listu, gde je doskora bila neprikosnovena, kaže: načelo raznovrsnosti nikako ne podrazumeva obavezu da se objavljuju tekstovi „poput ove dvojice” (tuđe mišljenje).

Razumete, kaže ona: Ja sam za demokratiju i tačka! Demokratija je što ja kažem da je sukob mišljenja, za ono što ja kažem da nije onda nije!

*

Za demokratiju se borila i u jednom periodičnom listu prošlje nedelje: „Aleksandru Vučiću se ’Politika’ očišćena od Danice Popović, Borisa Begovića, Dušana Petričića i Gorana Markovića – a obogaćena Goranom Kozićem i Đorđem Martićem (za koga nisam dužan da dajem izjave) – konačno čini uravnoteženijom”.

Ne znam za druge. Meni je odgovor da, „Politika” jeste uravnoteženija. Jer, kako može neko da piše sedam godina protiv aktuelne vlasti i kada dobije repliku u polemici taj počne da kuka i govori: „Ovo je kraj”. Kraj je što neko ne misli isto kao i on. U kojoj to demokratiji?

Tako je otišao Režiser. I Karikaturista koji je namerno, do poslednjeg dana, crtao nešto što ne bi objavio ni „Student” sedamdesetih, te je i on presrećan napustio „Politiku”, odvratno nedemokratsko leglo.

*

Iako ste duboki intelektualci, oko „Politike” plitko gledate. „Politika” nije plen kao što je trebalo da bude prikazana 6. oktobra. Mada se pokušavalo. Davorin Ribnikar je došao iz Amerike peške samo da bi rekao: „’Politika’ smrdi”. LJiljani sad „Politika” smrdi, zato što je morala da napusti najplaćenije mesto u regionu, A ljuti se na „novog” kolumnistu Gorana Kozića. HA. HA. HA... GK „novi” kolumnista!

Za tebe jesam novi: od kad ste poseli Kuću, 16 godina u njoj nisam mogao da pišem. Demokratija nije za svakog, samo za vas.

Nije pomoglo ni „ubrzani” sudski spor od 6,5 godina po „kratkoj” proceduri. Kada sam dobio radni spor u kojem piše da sam šikaniran i da sam kao takav morao da odem iz Kuće, rukovodstvo „Politike” je odbilo da postupi po odluci Suda iako je presuda bila pravosnažna. Toliko o demokratiji, hrabrosti i doslednosti. Na tu temu veliki pozdrav za Matiju, člana UO, Emira, predsednika UO, Srđana Janićijevića, zeta, i slične...

*

Kada ste 6. oktobra došli „Politika” je imala 17 revijalnih izdanja, tri dnevna lista, radio i TV, dve štamparije, 1.600 prodajnih objekata sa po dva zaposlena, vozni park, akcije malih akcionara, ugled i ponos. To je bilo kada sam ja morao da odem zbog tebe i sličnih. Danas ti ostavljaš list kao podstanara u soliteru koji se nekada nazivao „Politikina” palata...

*

Dok smo mi ovde završavali fakultete i ulazili u „Politikin” hram ona je jahala kamile u Alžiru i čuvala ovce u Sarajevu. Ne u Istočnom Sarajevu. I samo ovce, ne i prasiće ako razumete o čemu govorim.

Zatim je posle kraćeg kursa u SAD došla, pazi, u „Politikinu” zgradu da raspoređuje Beograđane.

Proziva nas koji smo bili ratni urednici dok je ona bila na kursevima „šta će biti posle”.

I sada raspoređuje Beograđane, mirna u opozicionoj štampi, razrešena briga.

Kad su njeni došli na vlast mi stari smo bili procesuirani.

I šta su našli. Pa ništa nisu našli, jer „Politikina” deca ne kradu od „Politike”, „Politikina” deca ne kradu inače.

I ona kad je otišla i nju su pogledali i nisu našli krađu nikakvu i ja tim povodom čestitam.

A zašto nisu našli tragove pljačke kod nje – pa zašto da pljačka kad je imala platu 8.000 evra?

Veoma je zgodno biti pošten kad imaš platu 8... i kompanijsku karticu, i platu u Udruženju novinara ...

Ali mi smo bili pošteni s odnosom plata 1 prema 4...

*

Doduše, zamalo i ja da postanem lopov. Zaprećeno mi je kaznom zatvora od 4 godine i globom od milion maraka zato što sam za vreme bombardovanja puštao crtane filmove i kao pirat oštetio američku državu u toku bombardovanja. Što me čini jedinim pravim protivnikom agresoru.

*

Posle petooktobarskih promena LJ. S., uz svoje prijatelje iz DSS-a, posebno predsednika stranke Vojislava Koštunice, pozicionira se društveno i profesionalno. On je postavlja za člana Komisije za istinu i pomirenje. U to vreme ona već ima svoju kolumnu u NIN-u u kojoj je hvalila Koštunicu i njegovu mudru politiku, a napadala premijera Zorana Đinđića i poteze njegove vlade.

Postaje ugledni analitičar mnogih medija a posebno onih koje je pomagala s pozicija u IREX-u (američka organizacija koja stimuliše razvoj medija). Činjenica je da je bila u mogućnosti da ključno utiče na razvoj i finansijsku situaciju pojednih medija, da određuje ko će od novinara da učestvuje u projektima IREX, ko će dobiti stipendiju i slično.

*

Relativizovanje zločina i analitičko promišljanje doneli su joj imidž analitičara – patriote, osobe koja tumači rat. I to ga tumači kako treba. Da nije tako ne bi dobila dve stipendije: „Alfred Friendly Press” i „Wodrow Wilson International Center for Scholars”.

Računam, ne igra odbojku, a stipendije dolaze.

Neko u ratu ima i sreću. Retki su, ali ima slučajeva.