Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Crnobrnja: Država ne može da izađe iz školstva, zdravstva i medija

Smederevo

 

U Regionalnom centru za obrazovanje u Smederevu održan je okrugli sto pod nazivom „Uloga medija u
unapređenju pravne i socijalne države“.
Podnaslov ovog skupa, koji je stajao na panou pored organizatora i uvodničara, Dragane Čabarkape, predsednice Sindikata novinara Srbije, i Stanka Crnobrnje, člana Radne grupe Ministarstva za kulturu i informisanje za izradu nove medijske strategije, mnogo je više govorio o problemu s kojim se mediji, pogotovo na lokalu, suočavaju; „Nema slobodnih medija bez slobodnih novinara“. Jer, da bi novinari bili slobodni treba da bude ispunjeno nekoliko uslova, počev od tog, baš kao i za sve ostale građane ove države, da mogu da rade i da od svog rada žive. Mediji i novinari od države čak i ne traže da im pomaže, ali ne treba ni da odmaže, a ona to upravo čini nerazumnom regulativom, koja više komplikuje nego što rešava probleme, ali i uopšte odnosom prema informisanju, koje vlast često doživljava kao svoj bogomdan servis. Oni koji se u to ne uklapaju nemaju nikakvu šansu da opstanu, što je za posledicu imalo da mnogi gradovi u Srbiji ostanu bukvalno bez lokalnih informativnih glasila. Koliko tu može da pomogne i nešto značajno promeni usvajanje medijske strategije, koje nam sledi, otvoreno je pitanje.
„Donošenje ove strategije je neophodno, haotična slika na medijskoj sceni u Srbiji pod hitno mora da se promeni. Dali smo svoje predloge, a pre svih je uspostavljanje socijalnog dijaloga. Novinari mogu da rade slobodno ako imaju pristojne uslove i redovne plate. To je evropski standard koji javno promovišu svi medijski poslodavci ali ga u svojoj kući, pod pretnjom otkaza onima koji žele sindikalno da se organizuju – zabranjuju“, kazala je Čabarkapa na skupu.
Podnaslov ovog skupa, koji je stajao na panou pored organizatora i uvodničara, Dragane Čabarkape, predsednice Sindikata novinara Srbije, i Stanka Crnobrnje, člana Radne grupe Ministarstva za kulturu i informisanje za izradu nove medijske strategije, mnogo je više govorio o problemu s kojim se mediji, pogotovo na lokalu, suočavaju; „Nema slobodnih medija bez slobodnih novinara“. Jer, da bi novinari bili slobodni treba da bude ispunjeno nekoliko uslova, počev od tog, baš kao i za sve ostale građane ove države, da mogu da rade i da od svog rada žive. Mediji i novinari od države čak i ne traže da im pomaže, ali ne treba ni da odmaže, a ona to upravo čini nerazumnom regulativom, koja više komplikuje nego što rešava probleme, ali i uopšte odnosom prema informisanju, koje vlast često doživljava kao svoj bogomdan servis. Oni koji se u to ne uklapaju nemaju nikakvu šansu da opstanu, što je za posledicu imalo da mnogi gradovi u Srbiji ostanu bukvalno bez lokalnih informativnih glasila. Koliko tu može da pomogne i nešto značajno promeni usvajanje medijske strategije, koje nam sledi, otvoreno je pitanje.
„Donošenje ove strategije je neophodno, haotična slika na medijskoj sceni u Srbiji pod hitno mora da se promeni. Dali smo svoje predloge, a pre svih je uspostavljanje socijalnog dijaloga. Novinari mogu da rade slobodno ako imaju pristojne uslove i redovne plate. To je evropski standard koji javno promovišu svi medijski poslodavci ali ga u svojoj kući, pod pretnjom otkaza onima koji žele sindikalno da se organizuju – zabranjuju“, kazala je Čabarkapa na skupu.
„Nijedna država ne izlazi iz medija, ni u Evropi, nije tako ni u Americi, to je nonsens, da država nema upliv u informisanje, što ne izađe iz zdravstva, što ne izađe iz školstva? Drugo je pitanje, koji su načini i modeli da se taj upliv države reguliše. Kao što nije normalno da svi mediji budu državni tako nije ni da sve bude privatizovano, i to po svaku cenu, Privatizacija je kod nas izvršena, da tako kažem ’jako tvrdo’, do te mere da su uništeni mediji, da smo došli do toga da pojedini regioni u Srbiji nemaju glasila, nikakva. Državi ne bi smelo da bude svejedno da se takva propast nastavi i tu vidim našu ulogu, da ovom strategijom definišemo neke stvari bitne za opstanak i dalje delovanje medija“, objasnio je Stanko Crnobrnja šta očekuje od usvajanja ovog dokumenta.
Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, čiji je član i Crnobrnja, podsetimo, priprema novu medijsku strategiju koja bi trebalo da uvede red na medijskoj sceni i sanira posledice nastale donošenjem Zakona o javnom informisanju i medijima. Skup koji je održan u Smederevu je deo istoimenog projekta Sindikata novinara Srbije, koji je podržan sredstvima za sufinansiranje projekata iz budžeta grada Smedereva za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu.
IZVOR: Glas zapadne Srbije
FOTO: Podunavlje info

 

„Nema slobodnih medija bez slobodnih novinara“

U Regionalnom centru za obrazovanje u Smederevu održan je okrugli sto pod nazivom „Uloga medija u unapređenju pravne i socijalne države“, prenosi Podunavlje.info.

Podnaslov ovog skupa, koji je stajao na panou pored organizatora i uvodničara, Dragane Čabrkape, predsednice Sindikata novinara Srbije, i Stanka Crnobrnje, člana Radne grupe Ministarstva za kulturu i informisanje za izradu nove medijske strategije, mnogo je više govorio o problemu s kojim se mediji, pogotovo na lokalu, suočavaju; „Nema slobodnih medija bez slobodnih novinara“. Jer, da bi novinari bili slobodni treba da bude ispunjeno nekoliko uslova, počev od toga, baš kao i za sve ostale građane ove države, da mogu da rade i da od svog rada žive. Mediji i novinari od države čak i ne traže da im pomaže, ali ne treba ni da odmaže, a ona to upravo čini nerazumnom regulativom, koja više komplikuje nego što rešava probleme, ali i uopšte odnosom prema informisanju, koje vlast često doživljava kao svoj bogomdan servis. Oni koji se u to ne uklapaju nemaju nikakvu šansu da opstanu, što je za posledicu imalo da mnogi gradovi u Srbiji ostanu bukvalno bez lokalnih informativnih glasila. Koliko tu može da pomogne i nešto značajno promeni usvajanje medijske strategije, koje nam sledi, otvoreno je pitanje.

„Donošenje ove strategije je neophodno, haotična slika na medijskoj sceni u Srbiji pod hitno mora da se promeni. Dali smo svoje predloge, a pre svih je uspostavljanje socijalnog dijaloga. Novinari mogu da rade slobodno ako imaju pristojne uslove i redovne plate. To je evropski standard koji javno promovišu svi medijski poslodavci ali ga u svojoj kući, pod pretnjom otkaza onima koji žele sindikalno da se organizuju – zabranjuju“, kazala je Čabarkapa na skupu.

Izrada nove medijske strategije za SINOS je od sudbinskog značaja i zato izlazak predstavnika pojedinih medijskih udruženja i asocijacija iz Radne grupe u ovom sindikatu vide kao opstrukciju onih koji su najodgovorniji za ovakvo stanje u medijima, urušavanje profesije i izuzetno težak položaj novinara i medijskih radnika. SINOS predlaže i da postojanje sindikalne organizacije i kolektivnog ugovora kod poslodavca bude jedan od kriterijuma na konkursu za sufinansiranje projekata u javnom informisanju. Kad je već o tome reč, u SINOS-u smatraju da se moraju jasno precizirati kriterijumi za dodelu budžetskog novca, baš kao i pojam „medijski ekspert“, kojim se manipuliše pri formiranju komisija koje o raspodeli tih sredstava odlučuju.

Najveći deo problema u medijima, pre svega lokalnim, nastao je nakon što se iz njih povukla država. Učinjeno je to pod izgovorom da je sve uslovljeno našim putem u EU, da to od nas „traži Brisel“. Profesor Stanko Crnobrnja tvrdi da to nije tačno, da je kao i u mnogim drugim slučajevima zloupotrebljena mantra „Brisel traži“, a da je u stvari podlegnuto pritiscima moćnih stranih kompanija koje su imale svoj interes da se dogodi šta se dogodilo, da se mediji privatizuju i, u velikom broju slučajeva, propadnu.

„Nijedna država ne izlazi iz medija, ni u Evropi, nije tako ni u Americi, to je nonsens, da država nema upliv u informisanje, što ne izađe iz zdravstva, što ne izađe iz školstva? Drugo je pitanje, koji su načini i modeli da se taj upliv države reguliše. Kao što nije normalno da svi mediji budu državni tako nije ni da sve bude privatizovano, i to po svaku cenu, Privatizacija je kod nas izvršena, da tako kažem ’jako tvrdo’, do te mere da su uništeni mediji, da smo došli do toga da pojedini regioni u Srbiji nemaju glasila, nikakva. Državi ne bi smelo da bude svejedno da se takva propast nastavi i tu vidim našu ulogu, da ovom strategijom definišemo neke stvari bitne za opstanak i dalje delovanje medija“, objasnio je Stanko Crnobrnja šta očekuje od usvajanja ovog dokumenta.

Radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, čiji je član i Crnobrnja, podsetimo, priprema novu medijsku strategiju koja bi trebalo da uvede red na medijskoj sceni i sanira posledice nastale donošenjem Zakona o javnom informisanju i medijima.  

IZVOR: SINOS