Šta reći ako taj isti čovek, umesto da podnese ostavku, bez trunke stida sledećeg dana sa ostalim savetnicima (takođe imaju zanimljive radne ili civilno – pravne biografije) sedne i odlučuje o KODEKSU jednog medija iz Prijepolja kome je žestoko zamereno objavljivanje mejl adrese njihovog ortaka, neke Mileve?

Ali, da se vratimo na pomenute „experte”. Nema boljeg primera od protekle sednice koliko je Savet za štampu instrumentalizovan, pa ne čudi sve više zahteva da se to telo, pogotovu u sadašnjem „expertskom” sastavu ukine. Kao i sve medijske reforme u kojima su ovi kaobajagi stručnjaci učestvovali. Savet nanosi ogromnu štetu medijima koji su zbog tih reformi i skandaloznih odluka odavno na kolenima.

Postavlja se pitanje ko tu sedi i ko je delegirao „experte”, i kako se odluke donose?

Odmah do glavnog „experta” Petra Jeremića (ako je on postao expert čovek može samo da se prekrsti) jeste ličnost kojoj je suđeno za krađu humanitarne nafte u Čačku, Stojan Marković.

Drugi glas je Tamara Skroza, tu je uvek da drži vodu. Da li je tačno da je upravo ona, kao veliki borac za slobodu medija i govora, bila u Radnoj grupi u vreme moćnog Dinkića koja je donosila ,,PRAVILNIK” da bi drastično ograničavao slobodu govora, protiv čega su se pobunili sindikati u zdravstvu pa je preko noći povučen? Kako se dotična odjednom stvori i u radnom telu za donošenje nove medijske strategije i da li joj se može verovati da će bar taj posao oposliti kako dolikuje?

Ova družina je bržebolje na poslednjoj sednici izrekla javnu opomenu PP Mediju iz Prijepolja na koji se ovom telu požalila televizija Forum (čiji je direktor, dakle, čuvena Mileva, ortak iz stručnih komisija i projekata).

Ovim stručnjacima nisu vredeli dokazi tužene strane niti ih je tandem Marković - Jeremić + Skroza (koja se očigledno razume u sve), uzimao za ozbiljno jer su presudu doneli odmah ocenjujući da su dokazi suvišni i da im smetaju u njihovoj raboti?

Takve paušalne, neargumentovane osude mogu da dozvole samo ljudi koji su, ne mereći pravdu, spremni da nanesu štetu jednom mediju. Vlasnik osuđenog portala, Alem Rovčanin, najavio je tužbu protiv aktera koji su na najgrublji način, bez ikakvih dokaza, izrekli javnu opomenu samo zbog mejl adrese. Ali oni očigledno misle da im ne može niko ništa, pa ako takva neka medijska kuća i propadne briga ih, važno je da Mileva ima satisfakciju (jel` beše da se na „expertskom” kaže satisfakcija?) iako već debelo vajdi iz budžeta građana i Srbije i Prijepolja.

Podsetimo, pre pola godine štampanje „Čačanskih novina”, vlasnika Stojana Markovića, sa najbrutalnijim uvredama i zloupotrebom simbola Saveta bez bar kodova NIJE BILO POVREDA KODEKSA.

Zato je i ova odluka protiv Alema Rovčanina sramna. Ali, šta očekivati od tela kojim predsedava „expert” Jeremić a odluke donosi uz pomoć čuvenog čačanskog dizelaša Stojana Markovića, kome je jedna strana (nežniji pol) u SNS a druga (on) kobajagi u opoziciji.

Rovčanin: Savet za štampu je SAM SEBI PRESUDIO

“Ne mogu da prihvatim ovakvu paušalnu odluku, pogotovu diskusije sa sednice Saveta u kojima se neko poziva da me poznaje kao problematičnu osobu. Jednostavno to nema više nikakvog smisla, Savet za štampu koji donosi odluke na ovaj način ne zaslužuje da postoji a njihove članove pitam da li ih je sramota. Najverovatnije ću podneti tužbu protiv Stojana Markovića koga nikad u životu nisam upozno a on tvrdi da me poznaje i tvrdi da sam problematičan”, rekao je Alem Rovčanin.

 

Ko je eliminisao jedini medij registrovan za informisanje na bosanskom jeziku, da li su u komisiji bili Milevini prijatelji iz Saveta?

 

Zanimljivo je takođe da PP Media nije prošao na konkursu Ministarstva kulture i informisanja za projekte iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina kao jedini registrovani medij u Srbiji na bosanskom jeziku, dok je sa druge strane na istom konkursu prošla TV Forum sa dva projekta i za takvo informisanje dobila iz republičkog budžeta ukupno 1,1 milion dinara? Kako je moguće da jedini registrovan mediji

NE DOBIJA NI DINAR A ,,NEKA MILEVA“ MILION ?

Udruženje medija i medijskih radnika predložiće Medijskom savezu da zatraži ukidanje ovog tela i finansiranje iz državnog budžeta, jer je jasno da u ovom obliku ne može da postoji.

Srećom njihove presude nemaju nikakvu težinu, i jasno je da je sve to jedan ,,projekat“ plaćen narodnim novcem.

Inače, na portalu Saveta stoji:

„Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija, i profesionalne novinare. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, kao i u novinskim agencijama i rešavao žalbe pojedinaca i institucija na sadržaje tih medija. U nadležnosti Saveta je i medijacija između oštećenih pojedinaca, odnosno institucija, i redakcija, kao i iznošenje javnih opomena za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji, i pod parolom: Brzo, besplatno, pravično!”

 

Da je bilo brzo, bilo je...