Ovo nije jedini slučaj propale privatizacije u Milosavljevićevoj medijskoj imperiji, koju je, kako smatraju pojedini poznavaoci prilika, ovaj privrednik iz okoline Kruševca osnovao da bi služio političkim interesima vladajuće stranke.

Umesto modernizacije, Radio-televizija Kragujevac rasprodaje svoju imovinu.

Iako je novi vlasnik Radoica Milosavljević obećao da će u osavremenjivanje opreme nekada najvećeg medija centralne Srbije uložiti 150.000 evra u prvoj godini privatizacije, tu ugovornu obavezu, prema rečima zaposlenih, kruševački biznismen nije ispunio.

Celokupan vozni park RTK je rasprodat na licitaciji, kao i deo opreme za produkciju, pa je, kako kaže predsednik Udruženja granskih sindikata „Nezavisnost” RTK Goran Antonijević, ta medijska kuća dovedena na ivicu kolapsa.

„Više je nemoguće da radimo. Nemamo vozila, kamere, nemamo toner, nemamo osnovna sredstva da bismo mogli profesionalno da obavljamo svoj posao, a da ne pričamo o dostojanostvu“, kaže Antonijević.

U međuvremenu su izvršitelji popisali i svu preostalu opremu, tako da će RTK ostati bez celokupne opreme za produkciju i emitovanje, a 67 zaposlenih bez svojih radnih mesta.

Program Radio-televizije Kragujevac ne emituje se od marta ove godine, kada su zaposleni u ovoj medijskoj kući stupili u štrajk, jer im nije isplaćeno šest plata.

Bivša urednica RTK Gordana Mirović objašnjava da je ta medijska kuća privatizaciju dočekala sa visokim zaduženjima, nenamirenim dugovima i honorarnim saradnicima, ali da ju je novi vlasnik kupio znajući za sve te probleme, kao i za broj zaposlenih.

„Mi zaposleni smo očekivali da ćemo te dugove da namirimo kao privatni medij, da ćemo krenuti napred i produkcijski, međutim ništa od toga se nije dogodilo. Samo smo sve više tonuli. Došli smo u situaciju da mesecima ne primamo zarade, da nam nisu uplaćeni doprinosi, a od iduće godine nam neće biti overene ni zdravstvene knjižice. Ostaje nam velika nepoznanica kakva je sudbina svih nas i ove medijske kuće“, kaže Gordana Mirović.

Osim Radio-televizije Kragujevac, koju je platio 85.500 evra, Radoica Milosavljević kupio je prošle godine još sedam medijskih kuća, od Vojvodine do južne Srbije.

Ovaj biznismen je od 2009. do 2012. godine kao kadar Socijalističke partije Srbije (SPS) bio zamenik gradonačelnika Kruševca, a mediji ga povezuju i sa potpredsednikom Srpske napredne stranke (SNS) Bratislavom Gašićem, takođe Kruševljaninom.

Te 2015. godine u Milosavljevićevom posedu našli su se još i Radio-televizija Kruševac, TV Pančevo, Centar za informisanje Novi Kneževac, TV Pirot, TV Požega, TV Brus i TV Caribrod iz Dimitrovgrada.

Nakon što je za manje od 500 evra preuzeo Centar za informisanje Novi Kneževac – u okviru kojeg su radile „Novokneževačke novine“ i TV Novi Kneževac – svi zaposleni su uzeli otpremnine, a na vrata redakcije stavljen je katanac koji stoji i dan-danas, rekla nam je bivša glavna i odgovorna urednica „Novokneževačkih novina“ Danica Knežević Popov.

„Mi smo 31. avgusta 2015. godine napustili prostorije i one su zaključane. Od tada do danas gospodin Milosavljević se nije pojavio. Niti je nekog kontaktirao, niti je odjavio postojanje ’Novokneževačkih novina’, niti registraciju Centra za informisanje Novi Kneževac. Eto, to je cela priča“, kaže Danica Knežević Popov.

Glasila za vladajuću koaliciju

Tu se, međutim, priča ne završava. Mediji su prethodnih meseci izveštavali da je, osim slučaja u Kragujevcu i Novom Kneževcu, jedan broj kuća u vlasništvu Radoice Milosavljevića prekinuo rad. Pominjale su se TV Požega, TV Pirot i TV Brus. Kontaktirali smo sve ove medije i rečeno nam je da u ovom trenutku rade.

U nezvaničnom razgovoru za RSE direktorka TV Brus Svetlana Eskić rekla nam je da se program emituje tokom poslednja dva meseca, koliko je ona na čelu kuće, dok za period pre toga ona, kako kaže, ne odgovara. Uz konstataciju da o tome treba da razgovaramo sa samim vlasnikom, ostali smo uskraćeni i za odgovor na pitanje da li je Radoica Milosavljević ispoštovao ugovor po kojem bi u prvoj godini televiziji Brus trebalo da isplati 30.000 evra za osavremenjivanje opreme.

Uprkos pokušajima, do Radoice Milosavljevića nismo uspeli da dođemo do zaključenja ovog teksta.

Zbog čega se biznismen, koji se do 2015. godine bavio proizvodnjom plastične ambalaže, odlučio da kupi ne jedan, nego osam medija, koji svakako nisu jeftina igračka? Za novinarku i članicu Saveta za štampu Tamaru Skrozza, nema dileme:

„Mislim da je cilj bio da se od medija naprave službena glasila vladajuće koalicije. Najočiglednije je to bilo tokom predizborne kampanje ove godine, kada su se svi ti mediji otvoreno stavili na stranu vladajuće koalicije i izveštavali suprotno svim mogućim profesionalnim standardima“, ocenjuje Skrozza.

Lokalni mediji bili ucenjeni

Još 2014. godine, kada je usvojen paket medijskih zakona, vlast u Srbiji otvoreno je stavila do znanja da će proterati javno vlasništvo iz medija, a taj je predlog prihvatila i tadašnja opozicija. U opštu privatizaciju ušlo se pod izgovorom da će mediji biti zaštićeni od političkog uticaja ukoliko se budu finansirali posredstvom oglašivača i konkursa za projektno finansiranje. Kako su u malim sredinama prihodi od reklamiranja mizerni, medijima je ostalo da prijavljuju projekte na opštinskim natečajima.

U pojedinim slučajevima to je za Milosavljevićeve kuće bilo više nego isplativo: RTV Caribrod iz Dimitrovgrada je, na primer, dobio čak 80 posto novca na konkursu koji je raspisala opština. Direktor RTV Caribrod Miroslav Nackov kaže za RSE da u tome nema ničeg spornog.

„Ovde želim da napomenem da je reč o opštini na čijoj teritoriji je u službenoj upotrebi i bugarski jezik i značajan deo sredstava i Opština Dimitrovgrad je prošle godine namenila značajna sredstva proizvodnji sadržaja na bugarskom jeziku i ostvarivanju interesa bugarske nacionalne zajednice koja živi u Dimitrovgradu i ja se nadam da će taj trend biti nastavljen i narednih godina“, kaže Nackov i naglašava da zaposleni u RTV Caribrod dobijaju plate na vreme, te da je vlasnik ispunio obaveze iz ugovora i uložio prvi deo sredstava u modernizaciju kuće.

Sa druge strane, Kragujevac u protekle dve godine uopšte nije raspisvao konkurse za projektno sufinansiranje medija. Sindikalista Radio-televizije Kragujevac Goran Antonijević je uveren da je Milosavljević očekivao da će Grad Kragujevac i nakon privatizacije nastaviti da finansira tu medijsku kuću.

Međutim, desilo se suprotno.

„Ne znam da li je Milosavljević očekivao da i Grad Kragujevac da 80 posto projektnog finansiranja za medije i da li tu postoje neke nesuglasice između Grada i gospodina Radoice. Meni na to liči. Ali, mi zaposleni u RTK zaista nismo krivi ni za šta od toga“, kaže Antonijević.

Problem sa dodelom sredstava iz lokalnog budžeta je prevelikoj autonomiji koju imaju lokalne vlasti, ocenjuje Tamara Skrozza.

„Zahvaljujući toj autonomiji i činjenici da nije bilo neke snažnije kontrole, lokalne vlasti su samo na osnovu ličnih političkih preferenci dodeljivale, odnosno nisu dodeljivale sredstva“, kaže Skrozza, te zaključuje:

„Mislim da su zapravo lokalni mediji bili ucenjeni: ili ćete izveštavati onako kako našoj politici odgovara ili na sledećem konkursu nećete dobiti ni dinara.“

Kontroverze u vezi sa likom i delom Radoice Milosavljevića isplivale su na površinu 2015. godine, kada se primakao krajnji rok za privatizaciju medija u javnom vlasništvu.

Entertainment media grupa koja se takođe nadmetala u kupovini pojedinih medija, tada je tvrdila da je Milosavljević u bivšoj SFRJ osuđivan za krivična dela za koja je zaprećena kazna od pet ili više godina zatvora što bi trebalo da ga diskvalifikuje iz nadmetanja.

On je to demantovao tvrdnjom da je krajem 1970-ih osuđen na svega 16 meseci zbog prekoračenja ovlašćenja na mestu predsednika Sportskog kluba Napredak.

U kratkoj izjavi koju je dao nedeljniku „NIN“, Milosavljević je podcrtao da se ne kaje zbog toga što je kupio osam medija.

Čini se da danas žale samo oni koji su zbog poslovnih poteza kruševačkog biznismena morali da napuste redakcije u kojima su godinama radili.