U saopštenju ministarstva se navodi da su sprovedene sve zakonom predviđene kontrole i da je utvrđeno „da nema pravnog osnova za poništenje privatizacije i naplatu bankarskih garancija”.

Ovakav stav iznenadio je većinu od 65 zaposlenih u RTK koji sa zebnjom čekaju 6. decembar, kada će biti održana prva licitaciona prodaja popisane imovine.

Plate u RTK kasne pet meseci, a vlasnik Milosavljević tokom prve godine rada privatizovanog medija nije investirao 150.000 evra u opremu, na šta ga je ugovor, takođe, obavezivao, kažu zaposleni koji smatraju da su ovo više nego dovoljni razlozi da privatizacija bude poništena. Ministarstvo, kako stvari stoje, ne misli tako, pa je „lopticu” prebacilo u dvorište Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

– Kupoprodajni ugovor može biti raskinut ako REM obavesti Ministarstvo privrede da RTK ne poštuje programsku šemu – kaže za „Politiku” predsednik podružnice sindikata „Nezavisnost” Goran Antonijević, inače šef tehnike u RTK. Kako ističe, svakih 15 dana moraju da šalju izveštaj REM-u, snimljeni materijal iz koga se vidi da li se programska šema poštuje i da li postoji kontinuitet u emitovanju programa, što je takođe obaveza koje vlasnik mora da se pridržava.

– Programska šema se, to je svima jasno, ne poštuje, pa ukoliko REM to i zvanično potvrdi, ostaje nam da vidimo kako će reagovati Ministarstvo privrede. Ako REM kaže da se ne poštuje programska šema, Ministarstvo privrede istog trenutka mora da povuče Milosavljevićevu bankarsku garanciju od 150.000 evra. Ako tu sumu ne uplati ponovo u roku od 15 dana, ministarstvo je dužno da raskine kupoprodajni ugovor – objašnjava Antonijević.

Do potpunog prekida emitovanja programa moglo bi da dođe ukoliko bi sindikat stupio u generalni štrajk. Sadašnji oblik protesta – štrajk upozorenja, podrazumeva jednosatnu obustavu rada svakog dana u određenom terminu. Generalni štrajk, međutim, nosi niz rizika po zaposlene u RTK koji, po svemu sudeći, nisu složni.

– Prvo, generalni štrajk mora da se najavi deset dana pre početka. A ukoliko sindikat i poslovodstvo u roku od pet dana od najave ne postignu dogovor o minimumu procesa rada, poslodavac može sam odrediti šta je minimum rada. Mi rizikujemo da poslodavac kaže da je minimum rada puno radno vreme. To se već desilo u nekim medijima. I drugo, u ovoj kući će uvek biti novinara koji će hteti da rade, iz ovih ili onih razloga, a sindikat nema pravo da ih u tome sprečava. Postoji još jedna stvar, mi smo kao javni servis dužni da obaveštavamo građane o događajima koji su važni za celo društvo – navodi Antonijević.

Štrajk u Radio-televiziji Kragujevac, koja je privatizovana pre godinu dana, gradski čelnici do sada nisu komentarisali, a od državnih funkcionera oglasio se samo jedan Kragujevčanin – predsednik Srbije Tomislav Nikolić. U izjavi za RTK, Nikolić je rekao: „Nisam zadovoljan u poslednjih 15 godina hiljadama privatizacija. Doživeli ste sudbinu pre vas privatizovanih fabrika, poljoprivrednih dobara... Jednostavno, nismo se snašli u prelasku iz socijalizma u liberalni kapitalizam. Negde smo izgubili neku kopču. Bilo je bitno samo privatizovati, a ne obezbediti radna mesta. Ne razumem kako neko nešto može da kupi, a da mu to posle ne radi, da ljudi nemaju posao, platu.”

Pravo na informisanje je iznad vlasničkog prava

Po saopštenju Ministarstva privrede oglasio se i predsednik UGS „Nezavisnost” prof. dr Zoran Stojiljković koji je obećao da će u narednim danima pokušati da animira sve nivoe vlasti, od lokalne do republičke, kako bi se našlo rešenje za RTK. „Pravo građana da budu informisana nadilazi vlasničko pravo, ako želimo demokratiju”, poručio je Stojiljković, napominjući da „lokalna samouprava ima obavezu da se bavi informisanjem bez obzira na to što je neki medij privatizovan”.