Pismo prenosimo u celosti.

Uz puno razumevanje da su Vam mogućnosti ograničene i da imate previše i drugih poslova, verujem da ćete naći mogućnosti da se Udruženje zaintersujete za ono što se zbiva u listu Sport, najstarijem sportskom listu na Balkanu. I da te ljude zaštitite od načina na koji sa njima postupa estradni menadžer (jadno li je naše novinarstvo kada ga privatizuju na taj način). Ali, i da upoznate javnost da prodavac – Večernje novosti (nažalost, više moje nego onih koji su im sada na čelu) - jednostavno nezainteresovano posmatraju kako se ne izvršava kupoprodajni ugovor, jer su one novinare, koji su Sport i doveli do tako niskih grana, sklonili pod svoj skut!

Imao sam prilike da na sajtu Udruženja pratim dosadašnje aktivnosti, pisma i slično, što je, nesporno, jedan od načina da se pomogne ljudima koji su ostali u Sportu na milost i nemilost čoveka koji je iskoristio svoj tadašnji politički položaj u SNS i  kupio Sport za besmisleno malu sumu. I možda on i nije najveći krivac jer se čovek u to ne razume, ali sam zgranut postupkom Večernjih novosti, koje su bile prodavac nečega čega se nikada u Borbi nismo odricali, po cenu da šaljemo najbolje kadrove u trenucima kada je list zapadao u krizu.

Dakle, moja intervencija je motivisana činjenicom da sam od 1950. godine radio u  Borbi, da sam u Večernjim novostima bio i glavni urednik, ali sam u dva maha radio i u Sportu. Jednom čak i kao penzioner, ne bismo mu li održali tiraž.

I to se pokazalo uspešnim -  zajedno sa kolektivom, koji su tada činili vrsni sportski novinari, uspevali samo da Sport očuvamo. I više od toga – prvi put je od nekadašnjih 67.000 štampanih primeraka, tiraž podignut na 120.000, a kasnije čak i na 190.000 primeraka dnevno.

Ne jednom sam i ranijem, ali i sadašnjem rukovodstvu Novosti, nudio i lične besplatne usluge, jer sam shvatio potrebu da se očuva tradicija, a posebno najstariji sportski list na Balkanu.

To kažem uz punu moralnu odgovornost i sa srdžbom da je naše novinarstvo spalo da nam lekcije drže ljudi iz NVO ili političkih stranaka, koji bi da od nekada visoko kotirane srpske novinarske škole, stvore svoje „potrčke“?!

Moja je intervencija usmerena u pravcu da Udruženje pogleda kupoprodajni ugovor i proceni da li se novi vlasnik, po vokaciji estradni menadžer i rukovodstvo Novosti, kao garant, pridržavaju ugovora ili i jedni i drugi čine sve što im je u moći da ugase Sport i  ljude ostave na ulici, gde se oni i sada faktički nalaze, jer su šikanirani i mesecima bez plate!

Pošto ste i sami, u raznim periodima, prolazili kroz razne izazove u kojima su pokušavali da vam slome, ono što je istinskom novinaru najvrednije -  moral i odbojnost prema svakom pokušaju da nas svedu na „pudlice na kratkom povezu“, očekujem da se zainteresujete, da učinite ono u čemu su zaposleni u Sportu nemoćni, a to je da dopru makar do kapije Vlade ili bilo kog organa čiji je posao da štiti ljude od šikaniranja i zloupotrebe sile.

Bilo bi mi drago, ako biste našli mogućnosti da ovo pismo objavite i na sajtu Udruženja.

Srdačan pozdrav,

Mirko Stamenković, novinar u penziji